Patrijarh Pavle je ne samo najomiljenija nego i najubedljivija ličnost našeg vremena. Čovek prefinjene usmenosti i visoke psimenosti. Njegov glas je bio produhovljen isposništvom, njegova prirodna naracija došla je iz knjiga i duhovnog pesništva. U naše vreme ljudi ne veduju o ne veruju da neko veruje. Patrijarh Pavle je verovao i svi su mu verovali da veruje. A kada takav čovek veruje onda njegova vera postaje temelj njihove vere tako da počnu da veruju i u Onog u Koga on veruje.

 

Niko nije tiše govorio, a da se dalje čuo; niko s manje reči nije rekao više, niko nije lakše hodio zemljom a da je ostavljao dublje tragove; niko nije bio manjeg rasta a da se video sa veće daljine. Otuda, ni više ljudi ni veće tišine nego na njegoom pogrebu.  

Knjiga 1: Razgovori

  • Današnji ovaj ,,kinder'' sistem deluje nezdravo, nesretno, nezrelo, jer roditelji decu prosto oklope ljubavlju i brigom, i ona ne mogu da se razvijaju kako treba. Ili im unište inicijativu, pa muško bude kao jedan bršljan, traži ženu koja će mu biti oslonac, ili bude samovoljno i ćudljivo i očekuje da mu u životu svi ugađaju.
  • Ako Bog unapred zna da ću ja da budem ubica, kockar, ili ne znam kakav pokvarenjak, dal' ja mogu to da ne budem? Ako ne budem, njegovo znanje je ništa, a ako budem- gde je tu sloboda?
  • Jedan pravednik nema čula da oseti paklene muke, a jedan grešnik ih nema za blaženstvo, jer su tako sebe odredili. To je osećanje, eto, neuroze, ne treba vam gore muke. Taj rascep nastaje zbog nedostatka ljubavi i on može da ide sve dalje. Savršena ljubav izgoni napolje onaj tamni strah.
  • Sujeta je ljudima beskonačna. Nije nam dovoljno da budemo prst na ruci već se prikazujemo da smo glava. Sujeta je najvažnija nesreća, te je sada toliko samozvanih proroka.
  • Niko ne uzrasta pravolinijski. Kad ne bi imali iskušenja bili bi tako lakomisleni, iskušenja su tu da nas očvrsnu.
  • Gresi su u mislima, rečima i delima. Greh se začinje u srcu i umu.
  • Mene može da ponižava ko god hoće, al' da me ponizi nema čoveka na ovome svetu sem jednog, a to sam ja. Kad to zna onda čovek ima jednu stabilnost.
  • Odnos između muškarca i žene je danas potpuno poremećen. Žena neće da prihvati tu prirodu kako nas je Bog stvorio. Ona hoće jednakost, ali ne u Hristu već: tebi pantalone-meni pantalone, tebi šišanje-meni šišanje.
  • Bez milostinje i osetljivosti za druge, takođe se nećemo spasti, jer, mi smo svi jedno telo.
  • Postoji sedam stupnjeva u dostizanju blaženstva. Smirenost je prvi, to je temelj. Kod gordog čoveka je nemoguće učiniti išta dobro. On smatra da je Bog njegov dužnik, a ne obratno. Najviše od svih vrlina je ljubav. Ona nema u šta da pređe. Vera će preći u gledanje, nada u ostvarenje, a ljubav ostaje veza koja nas vezuje sa Bogom i u sebi, svojim snagama, sa drugim ljudima.
  • Gordost je onaj greh koji je anđela pretvorio u đavola, po učenju Jevanđelja. Gordost je želja da sebe predstavimo boljim nego što jesmo.
  • U prirodi je čovečijoj da mi onog boljeg guramo nekako dole, opanjkavamo ga, da bi taj razmak između nas bio veći, u našu rđavo shvaćenu korist. Eto, neka svaki od nas pogleda u svoju dušu.
  • Pušač će reći nama koji ne pušimo: ti si rob, jer je tebi naredio ovaj ili onaj da ne smeš! Ja smem sve! A ne oseća koliko je, u stvari, on rob. Kakvog strašnog tiranina ima nad sobom!
  • Kada si se rodio, svi su se radovali, a ti si plakao. Potrudi se da svoj život vodiš tako, kada dođe kraj, da se raduješ, a svi da plaču. Da plaču što takav čovek odlazi.     

 

 

 

   

Author: Tatjana StanišićEmail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Uglavnom čitam knjige popularne psihologije. Vodjena principima poznatih autora, krećem na put samospoznaje i trudim se da ovo postane što bolje mesto za život.