Nisi me zaslužio,

jer me nisi tražio,

samo si me pustio,

važnije je,

bilo tvoje “ja”.

 

Bolelo je,

čekala sam te,

nadala se,

za tvoje postupke,

davala osmehe,

pravdala razloge,

molila se,

da bar deo,

vrati te,

važnije je,

bilo tvoje “ja”.

 

 

Pitao si me,

da li išta,

bilo lepo je,

da li išta,

značilo je,

da izviniš se,

prazno je,

važnije je,

tvoje “ja”.

 

 

Svako pomirenje,

tvoje obećanje,

od slabijeg,

slabije,

od lošijeg,

lošije,

od tužnijeg,

tužnije,

naći ćeš delove,

i tek tada,

boleće,

jer tvoje “ja”,

samo je.

 

 

Ovaj deo,

za mene je,

jer moje nikad,

nije vratiću se,

jer moje nikad,

nije oprostiću sve,

jer moje nikad,

nije zaboravljeno je,

već kruna tvog,

hladnog i bezobraznog,

znam,

grešio sam,

ali sebe volim najviše,

šta od toga ima važnije.

 

 

Ne brini,

pamtiću te,

samo tvoje “ja”.

 

Author: Anja MiloševićEmail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Završila akademske studije grafičkog dizajna u Beogradu. Bavi se dizajnom, kostimografijom, edukacijom, pisanjem.