Velike reči ljubavi ugravirane su u jedan privezak u obliku pisma od čistog zlata. Taj komad nakita, koji je jedan kujundžija nacrtao da ga napravi svojoj velikoj ljubavi, obeležio je i pratio sudbinu triju žena ‒ prabake Smaragde, njene kćerke Hrisafenje i unuke Smaragde ‒ krijući priču koja se ponavljala kao prokletstvo. Priču o dve porodice koje nisu smele da se sretnu i o ljubavi koja se prenosila iz generacije u generaciju, uvek nailazeći na prepreke.

 

Hrisafenja je u nasleđe od dede dobila kuću i novac. U staroj vili društvo joj pravi skitnica mačak Tigar i mladi Sirijac Karim, migrant koga je primila u kuću. On joj je spremao da jede i pomagao joj je da renoiraju vilu. U podu, ispod dasaka pronašla je kutiju sa minđušima i pismima.

 

Tri pisma je pisao 1926. godine Simeon Kujundžis, a primalac Smaragda Kantardžis. 1947. godine tri pisma je pisao asilis Kujundžis, a primalac je njena baka Hrisafenja Verver. Posetila je tetka po majci Ekavi koja je krivac za loša dešavanja. Od beležnika je saznala da je udata, ima dvoje dece i živi na Kritu, takođe ima tetuku Futini Neruno, problematičnu udovicu bez dece. Obe su od oca dobile simbolično istu svotu novca. Posetila je tetka Melpo i dala joj je kutiju u kojoj je bilo zlatno pismo sa markom koje se pozadi otvaralo i izlazila je pločica na kojoj je pisalo ,,volim te'' . Fenja je odmah pismo stavila oko vrata.

 

Majka Fenjina je poginula sa njenim bratom u nesreći kada je ona imala 13 godina i od tada je Renos počeo da je seksualno zlostavlja (bilo joj je lakše kada je saznala da joj on nije otac) . Sa 15 godina je zatrudnela, htela je da se ubije, ali kada mu je rekla za trudnoću, isprebijao je i završila je u bolnici, izgubila je dete i nikada ne može biti majka. Policiji je ispričao da su to uradili pljačkaši i njoj je zapretio da kaže isto. Renos je bio pijanica, ali je i Fenja počela da pije i bila je njegova robinja. Sahranila ga je sa 19 godina i postala kurva, pijanica, beskućnica. Isprebijanu su je pronašli i primili u kuću doktor Janos i njegova žena Savina. Vodila im je domaćinstvo i čuvala devojčicu Inu, naročito kad je Savina umrla. Tada su živeli u Minhenu, Fenja i Janos ostaju sa Inom u Grčkoj, otvaraju restoran gde Karim postaje glavni kuvar, a dobio je papire za boravak u Grčkoj (on nikoga nije imao, svi su poginuli u bombardovanju) . Saznala je od Molpo i bivše kućne pomoćnice sve o svojoj porodici. Fenjini roditelji su Simos Kujundžis i Smaragda. Pismo od zlata je nacrtao kujundžija Simeon da bi taj nakit poklonio Smaragdi, ali nije mu dozvoljeno da mu bude žena zbog nižeg ranga.

 

Crtež je pronažao njegov sin Vasius i uradio pismo Hrisafenji (ćerki Smaragdinoj) , ali nije je oženio zbog zabrane majke Roze. Unuka Smaragda se nije udala za Simosa jer je zla sestra iscenirla ljubavnu scenu sa njim. Smaragda je isterana iz kuće, trudna se udala za Renosa koji je Fenjin očuh.

 

Priča se ponavlja kao prokletstvo o neostvarenim ljubavima u Grčkoj do današnjeg vremena. Prabaka, baka, ćerka i pismo sa porukom.

 

Author: Milica MiloševicEmail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
U balskoj haljini hodam današnjicom. Neprilagodjena, gradim svoj svet.