Sedim u Niškoj Banji, čekam autobus posle završene svakodnevne aktivnosti. Prijatno oktobarsko veče. Bezbrižni đaci zezaju se okolo čekajući bus. Ništa se nije promenilo po tom pitanju ni kada su generacije kojim pripadam bile đaci, ni mnoge posle nas. To su stvari koje đačko doba čine najboljim od kolevke do groba. 

 

Međutim, slučajno prevozeći se prema Banji, slušao sam tužnu priču jednog nastavnika koji još malo ima do penzije. Žali se na potpunu nezainteresovanost đaka za nastavno gradivo, pa čak i za saznanja koja im trenutno mogu koristiti. O davanju negativnih ocena zbog neznanja više i ne razmišlja jer to kako kaže povlači za sobom razgovor kod direktora, dodatne dopunske časove, praćenje njegovog rada, nekih saveta i mogući nadzor prosvetne inspekcije po prijavi roditelja učenika koji imaju slabu ocenu. Našao je kompromisno rešenje- poklanja dvojke i nema dodatnih briga osim osećaja krivice što takve đake ničemu nije naučio osim da kroz život idu linijom manjeg otpora.  

 

Onima koji su hteli da uruše sistem našeg obrazovanja i da nam od budućih generacija naprave prostu radnu snagu čini se da uspevaju.
 
 
Author: Predrag ZlikovacWebsite: http://goo.gl/zyrDrjEmail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Oženjen roditelj akademca i tinejdzerke koji ga uče da shvati njihov svijet. Najbolje se osijeća u šorcu, majici i papučama. Piše o onome što lično vidi, ili sazna iz njemu pouzdanih izvora uz dozu svoje subjektivnosti.