Sporim, ali sigurnim koracima si se vukla, uplašena petardama, alkoholom, razdvojena od sutrašnjeg dana. Gledala si nas ovako siromašne, a euforične, pune nekih novih planova, želja.
 
 
 
 
Dosadili smo ti godinama sa nekim napamet naučenim čestitkama, visokim potpeticama, frizurama, šminkom, dugim haljinama. Onom ruskom salatom koju sutradan jedemo da se ne baci, obiljem hrane kao da sutra nećemo jesti, nećemo živeti. Okićenim borovima, kućama, jeftinim sijalicama kupljenih kod Kineza.
 
 
Razvlačila si se, nije ti se žurilo, ali si ipak gracioznim hodom najbolje modne dive ušetala. Lepa si, takva kakva jesi. Odbrojavanje, vatromet, petarde, a na gradskim trgovima sve gratis- od koncerta omiljenih nam pevača do pića, kuvanog vina i dodele paketića.Vino, šampanjac, želje da bude bolja i uspešnija. Prigrlili smo je, kakva god da je, naša je. Došla je.
 
 
Volim decembar i novogodišnju čaroliju baš zbog jelke, tog svetog drva koje se u kuću unosi. I nije bitno da li je prirodna ili ona kupljena kod Kineza, predstavlja drvo čežnje, nade, unosi svetlost i veselje u naš dom. Ukrašavamo je onim divnim šljaštećim lopticama, zvezdama i raznoraznim ukrasima a onda su tu baloni, lampioni. Svaki put, iznova kao da je prvi put... Biramo ugao u kome će ta ista jelka stajati. Ispod iste stavljamo poklone koje otvaramo kad sat otkuca ponoć, kad se zatrčimo u zagrljalj voljenim ljudima sa najlepšim željama za sreću, radost i veselje u novoj nadolazećoj godini. Kupovina brdo slatkiša, parfema, nakita i garderobe nam daruje trenutke ushićenja, radosti a i nervoze. I pisanje čestitka u ovim danima ima onu posebnu draž : ,,Maca se vozi u bela kola, srećna Vam godina Nova”.
 
 
Toliko želja na jednom mestu za prijatelje, rodbinu, decu, jer se ipak ona najviše raduju poštaru u ovom periodu. Obožavam ovaj mesec svetlosti, gde ulice sijaju, blistaju, gde se na svakom koraku grle parovi ispod ukrašenih stabala drveta, bandera. Prasak petardi kojim se rasteruju zle sile i vrisak žena na ulici, sve to je slika decembra. Volim one fotografije nastale u divnim prazničnim trenucima, okićenim gradovima kraj onih Deda Mraza, jelena i irvasa. Sve to i mnogo više nam daruje kraj stare i početak nove godine.
 
 
Mesec u kome se budi neka radost u srcu, samopouzdanje raste dok se ogledam u najskupljim buticima isprobavajući večernju toaletu za najluđu noć. Posebnu magiju krije baš ta organizacija, okupljanje, dogovaranje oko toga gde i kako dočekati novu godinu. Volim da sam deo te praznične atmosfere iako sam godinama unazad naučila da je najveća radost kad se ista nova godina dočekuje u krugu voljenih sa mirisom pečene ćurke, domaće štrudle, kolača. Obožavam ono iščekivanje Deda Mraza na vratima, iako sam odrasla i odavno me više ne posećuje. Kao da su samo pokloni rezervisani za decu.
 
 
Decembar mi donosi radost u srcu i volim ga i zbog mirisa pite sa jabukom i cimetom koji se baš u to vreme sprema u mojoj kući i kao da najavljuje dolazak duge i hladne zime. Decembar mi miriše i na čaj. Volim ovaj mesec jer baš u njemu zvanično i počinje zima, godišnje doba čistoće, beline i ludih igrarija na snegu.
 
 
Prvo da ti kažem da ne donosim ikakve odluke jer one posle kao kamenčići znaju da žuljaju. Ono čemu težim i težila sam svih ovih godina je da proširim svoje srce, a da u njemu smestim sve nade i želje za one ljude koji su bili i ostali deo mog nesavršenog života. Od tebe ne očekujem ništa. Nemoj mi ništa poklanjati, samo te molim da mi išta ne oduzimaš. Nisam ja navikla da mi se išta daruje, sve sam sama stvorila, borila se kao vuk. Mnogo puta padala, ustajala i nastavljala još sigurnijim korakom dalje. Morala sam, drugog izbora nisam imala. I ne smatram ni jednu bitku porazom, sve su to bile lekcije koje su mi donele rast i razvoj. Nisam gubitnik ako sam izgubila jednu bitku, nisam izgubila rat.  Sednem, odplačem, oprostim onima koji su me povredili i nastavim dalje. I bez obzira na sve, život je lep.
 
 
Molim te samo da mi čuvaš sve one koje volim. Onda kad padnu, pomogni im da ustanu...Uvek ih ohrabri pozitivnim rečima, znaš da reči mogu da leče ali i da ubiju. Ne dozvoli im da te prolkinju da te mrze. Daj im razloga da te vole, prilike da uživaju u svakom danu. Dokaži im da to mogu. Jednom predivnom biću daruj ljubav da voli i da mu ta ljubav bude uzvraćena, jer on je godinama unazad voljen...
Živela ti nama takva kakva jesi, polagano se troši. A, sad sedni, odmori, piće ti je u frižideru. Dignimo čaše i nazdravimo!
 
Author: Tatjana StanišićEmail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Uglavnom čitam knjige popularne psihologije. Vodjena principima poznatih autora, krećem na put samospoznaje i trudim se da ovo postane što bolje mesto za život.