Drskost. Baš bezočnost. Tek onako. Nekada, na gradskoj obali, bitno je reći, sa ove starije gradske strane, nadomak šljunkare i pristaništa. Tamo gde su dremale barže, šleperi, korita, groblje čelično rečnih kitova. Na pet minuta hoda odatle, po prašnjavoj stazi, dakle dalje od kanalizacionog odvoda, na stepeništu koje se spušta do vode.

  

Tu sedi neko sredovečan, zagledan u reku, horizont, mulj, smisao koji mu manjka. Teče sa rečnim tokom, a ni ne mrda. Peca, misli da ne misli. Kotva u svesti, u tom mizanscenu plovila ogrezlom u rđu.. I tako neko u ničemu, niščemu, hoće da malo ne bude.

 

ucuti1

 

S zabačenom udicom u reku izlišnog, hvata šta mu ne treba i pušta u vodu čega mu je previše. Potpuno nepokretan se trudi. Da s trudom ne bude baš sebi svojstven. Da se u miru od sebe odmori. A to nije lako...

 

Neželjeni prolaznik zastaje i ostaje. Namerno zafijuče jedno pa hiljidujedno pitanje po pažnji tog koji je ne želi. Nesuvislo, preko mere. Tek onako...

 

Pričljiva muva, dosadno pecka po oznojenom vratu i kvari mir, bolno i neprestano. Izmiče lako pruženoj šaci nepristajanja, koja je slabo vreba. Privlači bubu vonj neprijatnosti i smetnje, odurno goruće smetnje.

 

Pravi kratke pauze slepi putnik na tuđoj obali, dok kruži i uzima dah za nove priče. Daje svirepo lažne nade kratkim predasima, da će je nestati. I opet, priča, pita, pecka, i dalje u pamet ujeda. Zuji, zuji, zuji...

 

Svakoga dana svukud je tako. Rojevi ljudi buba zuje neprekidno oko nemoćnih. Što se ne brane. Bare su plitke, tople i kužne. I množe se. Gamadi.

 

Neće onaj ništa učiniti. Paklenog insekta neće smožditi jednim zdravim jakim udarcem. Neće učiniti ništa da parazit silom umukne, smožden. Neće ga ni pogledom prezreti, neće mu reći... ni viknuti. Ne. Sedeće baš tu, dok mu se skrama prašine navlači po licu i đonovima.

 

Dok mu senka talasa po mutnoj površini, miris reke mulja po džepovima... Kad mu poslednja snaga čili iz duha i svakog uda. Ispiće ga buba. U meso njegove duše položiće svoj plod koji će izrasti u lepljivu larvu. Ona će rasti i prerasti ga onoga dana kada njegov pobeleli leš budu čakljama izvlačili na obalu. Poleteće u svoju promenadu u prvom članku od tri reda kojim se popunjava dno. Crna hronika uz crnu kafu, naglas.

 

Ali jednom će se desiti i to. Bube će nestati. Smeon će urliknuti: Ućuti! I odatle će teći bistra tišina.

 

Author: Jasna DrenovacWebsite: http://goo.gl/dGi7nUEmail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Pišem, jer se drugačije ne može. Slavim svaki nerođendan, uz malu izvrnutu tortu, u društvu aždaja poeta! Ozbiljno navučena na medena srca, Čehova, Harmsa, decu i pse koji ništa ne slušaju.