Priča o “Četiri musketara” je donekle izbledela, ali u malom gradu na obali Zapadne Morave jedan bend piše sličnu priču. Svaki od njih je priča za sebe, zajedno čine savršenu kombinaciju. Četiri različita karaktera koje je spojila ljubav prema muzici stvorila su bend koji iza sebe ima 40 autorskih pesama i poveliki broj svirki. Posle zapaženih nastupa u Beogradu, Šapcu, Kragujevcu i drugim gradovima, stigao je poziv iz Zaječara.

 

Poziv za učešće na “Zaječarskoj Gitarijadi” za momke je bio ostvarenje sna, a prolazak u finale “šlag na torti”. Kada sam se pripremala za ovaj razgovor , imala sam ideju kako to okvirno treba da izgleda. Ipak, uz ove momke život je “u ritmu muzike za ples”, tako da se ova priča donekle pričala sama. Iako sam zamolila svakog od njih za par rečenica o sebi, od Nenada Pešterca-Kokija, gitariste i vokala benda, čula sam malo drugačiju priču: ,,Mislim da ja imam dve ličnosti u sebi. Jedan je mali Nećko, a drugi je Bleki i zajedno su napravili Nenada ili Kokija. 

    

Od svoje 6. godine sam voleo da pijem ušpinovano mleko na flašicu kao beba. Voleo sam dok pijem mleko da slušam radio sa stranom muzikom. Najviše  sam voleo da čujem pesmu “Susy Q” od “Credence”. Još tada sam uviđao da mogu da izmislim određeni rif u glavi i da momentalno mogu da pevam pesmu. Reči izmislim u letu, izlupetam nešto, ali ritmika pevanja mi je tačna i melodična bila. To saznanje se kasnije manifestovalo kroz prvi bend sa mojih 16 i po ili 17 godina. Tada sam shvatio da me ne zanima da učim tuđe pesme da sviram već samo svoje. Tako sam za mesec dana učenja gitare vec počeo da pišem pesme i da pravim muziku sa tadašnjim bendom “Sex simboli”. Bend je trajao do mog odlaska u vojsku 1995. godine. Bend nije imao ni jedan javni nastup, iako se spremao za to, sa namerom da izvede svojih osam autorskih pesama. Mali Nećko u meni mi nije dao da nastupim pred moj odlazak u vojsku zato što se plašio da ne bude ismejan jer u principu i nije neki gitarista, a pogotovu tekstopisac.

 

Untitled 1012

 

Po mom dolasku iz vojske bend je završio sa radom i nikada se više nije sastajao. Nenad se ženi (2005) i ojačava psihički. Počinje da uviđa da je muzika jedna karika koja fali u njegovom životu. 2007. godine kupuje gitaru i vraća se svom izvoru, stvaranju muzike za svoj novi bend koji je tek trebao da se desi. 2010. se sticajem okolnosti i prilikom upoznavanja trsteničkog rock miljea oformljava bend “Undo”. Ja, Nenad , sam i tada znao da je to prelazni bend, to jest samo ključ za vrata koja će se otvoriti kasnije 2013. godine. Te 2013. nastaju “Ljudi u glavi”. Naziv dolazi od malog Nećka i Blekija koji su u mojoj glavi. Bez njih ne bi ni postojali “Ljudi u glavi”. Najvećim uspehom smatram da sam uspeo da spojim dve ličnosti u sebi i da napravim konačno zdravu ličnost koja je u stanju da stvara i da pomogne u stvaranju dobre energije.”  

 

 

Sem Kokija, jedan od prvih članova benda je i Dragan Džamić-Džama (ritam sekcija).Džama je rođen 1976. u Trsteniku, gde se i školovao sve do Tehničkog Fakulteta koji je završio u Čačku. Oženjen je i živi u Trsteniku sa suprugom Majom i sinom Novakom.    

   

1. Kada si počeo da se baviš muzikom?

Još u osnovnoj školi gajio sam ljubav prema harmonici, ali je ta ljubav kasnije usmerena prema udaraljkama, tj, ritam sekciji-bubnju. Kao što sam i naveo, Nenad, još dva druga iz srednje škole i ja, osnovali smo bend koji je bio amaterskog karaktera. Uvek smo težili ka autorskoj muzici. Bile su to rane 90-e godine. Posle 20-ak godina sam se ponovo aktivirao i postao jedan od prvih članova benda “Ljudi u glavi.”  

 

 

2. Koliko ti je bitan prolazak u finale u Zaječaru i da li ste ga kao bend očekivali?

Finale u Zaječaru je vrlo bitno jer otvara vrata za druga, buduća vremena. Nova poznanstva, kontakt sa muzičarima ozbiljnog staža, a i jedna velika svetla tačka koju smo svi zajedno željno očekivali! Lično, očekivao sam, a i drago mi je da konačno neko kompetentan prepozna kvalitet.  

 

 

3. Zašto ste za Zaječar odabrali baš pesmu “Nema sna”?

Odabrali smo baš tu pesmu, jer je puna života! Pesma ima svoj šarm, ispunjen sa brzim i visprenim ritmom. Njoj retko ko može da odoli, a da ne zaigra uz istu. Pesma je i urađena za uzrast od 6, pa do 66 godina (smeh).

 

4. Kako su ljudi iz Vašeg okruženja reagovali na prolazak u finale na “Gitarijadi”?

Dobijali smo podrške sa raznih strana. Naravno, svi smo bili oduševljeni uspehom. Najveću podršku i oslonac su, ipak, naši najbliži i nama najmiliji, bezgranično davali.

 

5. Kakvi su Vam utisci o posećenosti snimaka na You Tube kanalu benda?

Prijatno smo iznenađeni brojem poseta na našoj stranici. U početku je bilo malo stidljivo, ali posle par svirki sve se promenilo u našu korist. Drago mi je da su ljudi lepo prihvatili našu muziku.  

 

6. Iako dolazite iz malog mesta za Vas su čuli širom Srbije. Da li Vas već prepoznaju na ulici u gradu gde živite? Meni je lično drago da nas mlađa populacija prepoznaje u gradu, dok ovi stariji, mahom, znaju da sviramo. Posle Džame, Koki je u bend doveo Obrada.    

 

kiki    

Obrad Obradović (klavijature), rođen je 1983. godine u Čačku, ali od rođenja živi u Trsteniku. Osnovnu školu je završio u Trsteniku, a srednju Građevinsku u rodnom Čačku odakle je otišao na Arhitektonski Fakultet u Beograd. Muzikom se bavi takoreći od detinjstva, a sem klavira svira i flautu. Posle par bendova u kojima je svirao, svoje “mesto pod suncem” našao je baš u ovom bendu.  

 

 

7. Kada bi mogao da biraš, gde bi voleo da bude vasa sledeća svirka?

Samo mesto nije bitno. Bitno je da su ljudi veseli i da se dobro provode.

 

8. Koji dosadašnji nastup bi posebno izdvojio?

Recimo da su mi među dražima svirka u Vili “Bitolj” u Vrnjačkoj Banji i u “Grizli” baru u Kruševcu.  

 

 

9. Kakve utiske nosiš sa ovogodišnje “Zaječarske Gitarijade”?

Utisci su izuzetno pozitivni. Zadovoljan sam rezultatom koji smo postigli. Bilo je to dva dana super druženja i super svirki. Drago mi je da smo upoznali dosta novih ljudi sa kojima smo i dalje u kontaktu.

 

Na kraju, ali ne i manje bitan, najmladji član benda i po godinama i po stažu: Nemanja Marković-Cone

 

Rođen je 1996. u Trsteniku gde je završio Osnovnu i Srednju Tehničku Školu. Trenutno studira na Beogradskoj Poslovnoj Školi, smer Poslovna informatika i biznis.

 

nma  

10. Od kada se baviš muzikom?

Muzikom se bavim od 14. godine kada sam hteo da budem bubnjar. S obzirom da živim u stanu, ćale i keva kad su čuli za bubanj samo su rekli:  ,,Nemanja ne zanosi se, možeš gitaru da dobiješ” . Tako sam kupio prvi bass.

 

11. Kako si došao u bend?

U bendu sasvim slučajno. Obrad i ja smo svirali u bendu “Bijelo dugme tribute” i jedno veče me je pozvao da vidim vežbaonu gde svira sa drugim bendom. Tako je sve počelo.  

 

 

12. Znamo da je prošle godine zahvaljujući Vama u našem gradu gostovao bend “Dža ili Bu”. Kako je došlo do tog gostovanja?

To se desilo preko prijatelja iz Kruševca, našim drugarima iz “Crvenog kartona”. Mi smo odlučili da imamo funkciju organizatora cele priče oko njihovog nastupa, jer se žanrovski ne poklapamo. Svirka je prošla odlično, publika a i “Dza ili Bu” su bili zadovljni. Meni je bilo posebno drago što smo se svi super snašli kao organizatori jedne takve svirke.  

 

 

13. Gde ste sve nastupali za ove četiri godine?

Za vreme našeg druženja smo imali dosta nastupa širom Srbije. Nastupali smo u Šapcu, Valjevu, Mladenovcu, Beogradu, Kruševcu, Kraljevu, Vrnjačkoj Banji i evo poslednje je bilo u Zaječaru, ni manje ni više nego u finalu “Gitarijade”.  

 

 

14. Za ostale znam, kakvi su tvoji utisci sa “Gitarijade”?

Evo dva dana je prošlo od “Gitarijade”i  euforija je još uvek u meni. “Gitarijada” je jedno posebno iskustvo, svašta se izdešavalo. Retka je prilika imati dva dana upoznavanja sa drugim bendovima. Što se tiče samog nastupa mislim da je bio super. Naravno, uvek može bolje, ali to veče smo svakako svi bili na istoj talasnoj dužini. I, da, mislim da je super što su organizatori stavili nas, demo bendove, izmedju dva headliner-a. Retka je prilika demo bendova da sviraju pred onolikim brojem ljudi.  

 

 

15. Gde god  se sretnete, uvek je odlična atmosfera. Koliko se družite privatno, van vežbaone?

Ne verujem da bi bila dobra energija i atmosfera da se ne družimo van vežbaone. Kada sam ovde, u Trsteniku, retko prođe dan, a da se ne vidimo.  

 

 

16. Nekoliko pesama ste snimili u studiju.

Što se tiče studija, bili smo kod Vuje iz KBO! -a, snimili “Nemir tvoj” i “Ti čovek možeš biti”. Kasnije smo bili kod Ićketa u njegovom “In/Out Recording Studio”. Najnovija politika snimanja je da sami snimamo kod nas u vežbaoni.   Za jednu čak imate i snimljen spot? Spot je rađen usputno kada smo snimali Live Demo na sceni u našem bioskopu, Miroslav Stasic Stale je snimao sve vreme dok smo svirali, kući spojio i napravio jedan super spot za pesmu “Šta je bilo bilo je”, da bi kasnije napravio jos jedan za “Nema sna”.      Iako nerado, priču lagano privodimo kraju . U ime momaka iz benda, želim javno da se zahvalim svim dragim ljudima koji su ih podržavali svih ovih godina. Najveću zahvalnost, između ostalog, kažu duguju i fotografu Veljku Radosavljeviću koji je zaslužan za sve profi fotografije ovog benda. Hvala Veljko!

 

Za kraj, citiraću Miroslava Stašića, koji je u svom članku o nastupu grupe “Dža ili Bu”, između ostalog napisao: “Prvi su nastupili “Ljudi u Glavi”, koji su trenutno i najaktivniji trstenički sastav. Nedavno su realizovali nove demo snimke, a paralelno su i na mini turneji koja uključuje Vrnjačku Banju, Trstenik i Kruševac. Kratak, ali efektan set uz dobar ton i podršku publike, koje je bilo dosta već tokom njihovog nastupa. Njihove pesme imaju solidan komercijalni potencijal i što bi moglo da bude presudno za ovakvu vrstu bendova, lako ulaze u uvo. Evidentno je i da su čestim nastupima definisali koje to pesme najbolje prolaze u živom izvođenju, s obzirom da imaju preko dvadeset autorskih kompozicija spremnih za snimanje.”  

 

 

Facebook stranica benda: Ljudi u Glavi

You Tube kanal benda: Ljudi u Glavi   

 

Author: Danica ŽunjaninWebsite: http://goo.gl/bajPBvEmail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Kažu da sam tvrdoglava i uporna, što je za Škorpije donekle normalno. Mislim da mi je upravo ta upornost pomogla da i preko 20 godina ostanem verna svojoj ljubavi prema pisanju.