Ukoliko ste nekada imali priliku da naletite snimak ili sretnete u prirodi prelepu crnku veselih očiju čiji Vas je glas ostavio bez teksta, a da niste znali ko je ona, sada znate  – to je Danica Krstić.

 

Danica Krstić, rođena je u Kragujevcu 25. novembra 1995. Završila je Prvu Kragujevačku Gimnaziju kao i Muzičku Školu. Sada je student druge godine na fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, smer, etnomuzikologija. Pevanjem se bavi od detinjstva, a pored muzike ljubitelj je i košarke. 

 

Svoju pevačku karijeru započela je 2004. godine u dvorani „Šumadija“ gde je nastupala na koncertu Biljane Krstić. 2005. je otvorila dečiju svetsku olimpijadu „Brno 2005“ pesmom „Jare moje“. Snimala je za neke od naših najpopularnijih serija kao što su „Ranjeni orao“ i „Greh njene majke“. 2012. je pobedila na takmičenju „Šljivik“, u kategoriji vokalni solista, sa pesmom „Kiša pada trava raste“. Učestvovala je na mnogobrojnim humanitarnim koncertima sa najpoznatijim imenima naše scene. Nastupala je u Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Holandiji, Poljskoj, Rumuniji…

Poslednja u nizu njenih najznačajnijih nagrada je trofej na takmičenju održanom u Rumuniji — Love song of Danube.

 

1. Koji je to nastup kojim je zvanično počela Vaša karijera?

Nastup kojim sam otpočela svoju sromnu karijeru, jeste gostovanje na koncertu Biljane Krstić, sa celih šest i po godina. Želim da naglasim čitaocima da nas dve nismo u krvnom srodstvu, niti me je Bilja poznavala do tad, pošto svi misle zbog našeg prezimena da smo u nekoj vrsti srodstva i često me ljudi to zapitkuju, ali evo savršene prilike i da to otkrijemo čitaocima.

 

2. Otkud saradnja sa Biljanom Krstić u tako ranom periodu Vašeg života?

Saradnja se desila sasvim slučajno, tačnije ja sam bila Biljin vatreni fan i pre njenog koncerta u mom rodnom gradu Kragujevcu, roditelje sam izmolila da me odvedu kod nje da je upoznam. Bilja kao veliki profesionalac i majstor svog zanata, kako bi učinila ceo taj događaj jos veličanstvenijim za mene, pitala me je da li znam da pevam nešto od njenih pesama. Pošto sam ja znala sve pesme, sve sam joj ih otpevala. Tako oduševljena, Bilja je zamolila mene i moje roditelje da joj gostujem na koncertu te večeri. Od tog trenutka moji roditelji shvataju da sam talentovana za pevanje i nas troje krećemo zajedničkim snagama da se bavimo mojom daljom karijerom.

 

dk1

 

3. Nekoliko puta ste istakli da je „Eurosong“ Vaš veliki san. Da li je još uvek tako?

„Eurosong“ je svetsko takmičenje i takva scena je nešto posebno za svakog pevača. Trenutak kada sam se ja takmičila, očigledno nije bio pravi za mene i svakako bih volela da u nekm trenutku u svojoj daljoj karijeri se oprobam opet. Mislim da mogu da kažem da želim da osetim tu scenu i celu atmosveru i da sam svakim danom sve spremnija za taj trenutak, ako mi se ukaže prilika.

 

4. Zašto baš etno muzika?

Ja ni sama ne znam tačno da vam kažem…Desilo se, ljubav se prosto desi! Svakako, imam genetskih predispozicija, jer su se tata i mama bavili igranjem i pevanjem u KUD ,,Abrašević’’ Kragujevac, ali mislim da ni sami roditelji ne mogu do te mere da utiču na dete i mislim da je ljubav prema ovoj vrsti muzike, kao i razumevanje iste došlo kao dar od Boga. Dokaz je to što i pored praktičnog dela, odnosno pevanja, ja sam upisala i fakultet koji je vezan za našu tradiciju i kulturu. Ovaj put nije nikako bio lak, čak nisam uspela da upišem smer koji sam želela iz prve, ali kao što se može primetiti, trud, rad i volja su me doveli do treće godine etnomuzikologije na FMU u Beogradu. Sada mogu samo da pohvalim profesore sa katedre i da kažem da sa nekima od njih imam jako lepu saradnju.

 

5. Iako ste veoma mladi, Vaši rezultati govore sami za sebe. Da li ste ponosni na dosadašnje uspehe?

Naravno da jesam, samo što velikog dela njih nisam ni svesna. Čudno je ali ne pridajem mnogo značaja svojoj karijeri, što bi se moglo nazvati i greškom. Uvek stavljam obrazovanje na prvo mesto, a posao kojim se bavim zapravo i ne gledam kao ,,posao’’ s obzirom da ga radim iz velike ljubavi prema muzici, tako da zanemarujem to što radim van fakulteta i tek kada me neko prepozna na ulici ili tako negde, ja shvatim čime se bavim i šta radim.

 

dk2

 

6. Pobedom na „Šljiviku“ stekli ste titulu čuvara narodne tradicije. Da li Vam imponuje takva titula?

Naravno, mogu da kažem da mi je to jedna od najvećih priznanja i potvrda da ono čime se bavim, radim na najispravniji mogući način.

 

7. Kako uspevate da uklopite obaveze na fakultetu i nastupe?

Ako hoćete iskreno, teško, ali kada radite nešto što volite nije problem da ne spavate, da ne jedete, da u velikom broju slučajeva nemate nikakvu privatnost. Svesna sam za koji sam se poziv odlučila i shvatila sam kada se nešto iskreno voli, da prepreka ne postoji, sve ono što zaželim, jako se potrudim i ostvarim.

 

Kakvi su Vam planovi za dalje?

Da završim fakultet, ako je izvodljivo i da se zaposlim u struci, želim da završim jedan fenomenalan singl, koji čekam već duže vreme i da uplovim u jedan veliki projekat koji će sledećeg leta verovatno biti objavljen javnosti.

 

Author: Danica ŽunjaninWebsite: http://goo.gl/bajPBvEmail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Kažu da sam tvrdoglava i uporna, što je za Škorpije donekle normalno. Mislim da mi je upravo ta upornost pomogla da i preko 20 godina ostanem verna svojoj ljubavi prema pisanju.