Obuću brenda Magdalena K. primetićete po vedrim bojama i čudesnim modelima. Gotovo sam sigurna da nijedna žena ne bi odolela da ih isproba, a magija koja bi nastala kada ih ugledaju na svojim nogama naprosto bi izgovorila čuvenu rečenicu: „Moraju biti moje!” Nakon završenih studija dizajna proizvoda od kože na Višoj Politehničkoj školi, dizajnerka Magdalena Klašnja diplomirala je scenski kostim na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, posle čega je usledio njen odlazak u Njujork i angažman u nekoliko modnih studija.

 

Ova ručno rađena i neverovatno udobna obuća, svetlost dana je ugledala pre nešto više od četiri godine. Od tada u ovim maštovitim štiklicama osim u Srbiji mogu da uživaju dame u Njujorku, Parizu, Ženevi, Zagrebu, Sarajevu. Kako nastaje obuća brenda Magdalena K, zašto je tako čudesno udobna, što su štikle pravi izazov za Magdalenu i koji su to modni dodaci koje ove zime naprosto morate imati po rečima ove dizajnerke, čitajte u nastavku.

 

1. Obuća brenda Magdalena K. ističe se jarkim bojama, ali i perfektno odrađenim modelima. Kako i zašto si se odlučila baš za te boje? Koliko je bilo riskantno ponuditi obuću takvih boja?

Kada sam uradila svoju prvu mini kolekciju za Magdalena K, nisam imala ideju da ću je zapravo prodavati. Naime, ta kolekcija je trebalo samo da mi bude polazna tačka za predstavljanje brenda nekim kolegama i klijentima koje sam poznavala iz saradnji sa brendovima za koje sam radila. Ta kolekcija je trebalo samo da mi posluži da prikažem pravac i estetiku i korigujem je na osnovu njihovih saveta. U međuvremenu sam dobila sjajne reakcije i prve porudžbine preko Fejsbuka i odlučila sam da nastavim u tom pravcu, što se i ispostavilo kao ispravno jer saveti koje sam dobila nisu bili afirmativni.

 

Izuzetno je riskantno koristiti boju na taj način, ali to ne znači da ne postoji interesovanje za boju i da ne postoji dovoljan broj ljudi koji je zainteresovan da je nosi i kupi.

 

Moja velika prednost kao dizajnera je u tome što uvek zamišljam i koju odevnu kombinaciju će neko moći da napravi uz moje cipele, tako da je to mali trik kako da uvek ostanem na bezbednoj strani.

 

Foto: Marko Paunović

 

2. Obuća na štiklu dominira. Manje je modela sa ravnijom petom. Zašto baš štikle i koliko su po tebi štikle važne za ženu?

Postoje dva razloga zbog čega dominiraju štikle u mojoj liniji obuće. Verujem da je peta, makar malena zaista značajna za kičmu, držanje a samim tim i osećaj koji rezultira i lepšim izgledom. Naravno, treba nositi obuću koja je udobna i visinu pete koju ne osećate kao napor.

 

Sa druge strane, prilazim dizajnu i proizvodnji obuće kao izazovu. Ravnu obuću je daleko lakše dizajnirati i napraviti. Kod pete je potrebna ozbiljna konstrukcija, poznavanje tehnologije, statike, puno proba i korekcija i ja sam na to spremna, kako svojim iskustvom u nošenju štiklica do školovanja i daljeg usavršavanja. Zaista je teško, ali nema veće satisfakcije nego kada neko ko inače ne nosi štikle odabere vaše cipele i saznate da su joj savršeno udobne.

 

KLASIČNE LINIJE I KLASIČNI MODELI

 

3. Na koji način se kod tebe odvija proces stvaranja jedne cipele? U čemu pronalaziš inspiraciju?

Inspiraciju pronalazim svuda, imam toliko skica i ideja da će proći dosta vremena dok budem mogla da ih realizujem. Mene podjednako očarava boja, kombinacije boja i materijal tako da se zabavljam i u toj igri. Zbog načina prodaje i proizvodnje ne radim kolekcije već svoju liniju delim na proleće/leto i jesen/zimu i kao da je jedan veliki garderober u koji dodajem cipele koje nedostaju za određenu priliku. Moja linija ide direktno iz moje estetike, nema filtriranja zbog trenda, promena, uticaja koji su neminovni u jednoj firmi. Zanimaju me klasične linije i klasični modeli.

 

Imam tu sreću da sam rano znala čime želim da se bavim i da je moje nestrpljenje dovelo do toga da budem dosta samostalna u svom radu. Proces traje vrlo kratko, zabeležim ideju, uradim kroj, uradim kroki probni model i to je to. Potrebno mi je da sama radim prvi kroj jer tačno znam gde želim da postavim koju tačku.

 

4. Koliko si pre samog ulaska u proces stvaranja obuće razmišljala o tome ko su žene koje će nositi tvoje modele? I ko u stvari nosi tvoju obuću?

Kao kostimograf uvek zamišljam lik, tako da sam znala kome se obraćam svojim cipelama. Prvo mi je bilo bitno da se meni dopadaju, ali naravno nisam ih samo za sebe pravila. Napravila sam profilnu grupu, od muzike, preko oblačenja, navika, itd. i drago mi je što sam u početku imala prilike da se uverim da nisam pogrešila. To su devojke, žene, majke koje su potpuno različite i teško ih je opisati, ali lako prepoznati jer imaju nešto zajedničko pored mojih cipela i ja znam šta je to.

 


 

5. Osim u Srbiji, tvoja obuća se prodaje u Parizu, Njujorku, Ženevi, Zagrebu, Sarajevu. Kako u tim gradovima tvoja obuća pronalazi kupce?

Do sada sam imala drugačiji način prodaje koji mi je omogućio da sarađujem sa velikim brojem radnji u inostranstvu. Sa jedne strane je to čarobno, ali sa druge strane izuzetno naporno i nemam kontakt sa kupcima i opet na neki način zavisim od toga šta će radnja da odabere.

 

U narednom periodu bih volela da se možda okrenem onlajn prodaji koja bi mi omogućila da skratim put između mene i kupca i da imam mogućnost da radim limitirane serije, luđe kombinacije, proširim paletu proizvoda. 

 

6. Pročitala sam da veoma mnogo pažnje posvećuješ udobnosti obuće. Pre puštanja u prodaju i sama nosiš test modele i na osnovu toga koriguješ ukoliko je nešto potrebno. Šta bi savetovala čitaocima kako da u ovoj masovnoj ponudi obuće odaberu udobnu cipelu, čizmu, sandalu?

Dovoljno je samo jedno probanje da vidite da li vam je cipela udobna ili ne. To govorim o cipelama koje imaju visoku petu. Dužina treba da bude tačna, jer se cipele ne mogu produžiti, ad pete je bitan jer ga ne možete popraviti nošenjem, cipele moraju biti kožne jer ako su vam u nekoj tački uske, raširiće se.

 

Nosim 37, to je inače veličina u kojoj se rade uzorci. Sve modele i kalupe prvo testiram ja. Ponekad se desi da nosim i cipele različite boje, jer zaista nosim uzorke.

 

 Foto: Jovan Marjanov

 

7. Po struci si kostimograf. Šta za tebe predstavlja rad sa materijalima i scenskim kostimom? Rad na kojoj predstavi je za tebe bio poseban, drugačiji?

Ja sam zapravo po obrazovanju i dizajner proizvoda od kože i kasnije dizajner scenskog kostima. To mi je vrlo bitno i korisno, jer primenjujem znanja iz obe oblasti i preplićem ih. Kao kostimograf imam mogućnost i znanje da izradim svu obuću u svojoj radionici, kada gradim lik krećem prvo od obuće. Kao dizajner obuće, kao što rekoh, zamišljam lik, zamišljam priliku, kao filmsku scenu i zamišljam ostatak odevnih kombinacija.

 

Upravo sam završila predivnu predstavu (prepunu moje obuće) – „Modro Blago” u režiji Staše Koprivice i izvođenju ansambla Gradskog Pozorišta Podgorica. Svaka prdstava ima svoj nastanak i život, ova predstava mi je predivna, jer je pravi kostimografski san i imala sam sreće da bude baš moj.

 


8. Približavamo se zimskim praznicima. Prava je prilika da sebe i druge obradujemo nečim novim. Šta bi savetovala našim čitaocima, koji su to neophodni modni detalji za ovu zimu?

Obožavam metalik kože tako da mogu da iskoristim ovu priliku da predložim nešto što predlažem inače za svaki dan - metalik boje u raznim nijansama! Nemojte sebi kupitu nešto što vam treba, to inače radite. Obradujte se -nečim što vam nije neophodno, a što vam se sviđa, a niste smeli da kupite drugom prilikom.

 

Author: Milka HobetkoEmail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.