Postoje dve vrste gladi, fiziološka glad koju osećamo kada smo stvarno gladni i ona druga vrsta gladi koja ume da zavara i zbog koje unesemo prekomerne količine hrane. Nju zovemo emocionalna glad i ona je najčešće odgovorna za višak kilograma. Prisetimo se da li smo baš svaki put gladni kada posežemo za određenom vrstom hrane?

 

Svima su nam poznate scene iz filmova, kada smo tužni, kada raskinemo sa dečkom, potpuno je normano da sedimo potištene i tešimo se brzom hranom, jedemo sladoled iz najvećih pakovanja dok su okolo razbacani papirići već pojedene bombonjere. Pišem u ženskom rodu jer obično u filmovima ne viđamo muškarca u toj ulozi, što nam potvrđuju i istraživanja koja kažu da je fenomen emocionalnog prejedanja u mnogo većoj meri svojstven ženama nego muškarcima. Godinama u nazad mediji nam sugerisu da je u redu utešiti ili potisnuti neprijatne emocije hranom i to određenom vrstom - onom punom masti i šećera (do sada nisam primetila da neko hrani emocije zelenom jabukom :D ).

 

Drugi razlog zbog kog možemo dovoditi u vezu vrstu i količinu hrane sa emocijama jeste model koji smo usvojili u ranom detinjstvu. Ja se sećam da sam dobijala sladoled da se utešim nakon značajnog pada sa bicikla.  A sećam se i onoga “nema kolača ako ne počistiš tanjir”. Mnogo godina kasnije suočila sam se malim viškom kilograma ali u tinejdžerskim godinama dovoljnim da se njime ozbiljno pozabavim i tako sam osvestila neke obrazce u svom ponašanju u vezi sa hranom. Da, zaista nikad ništa nisam ostavljala u tanjiru, i zaista kada se osećam nezadovoljno, tužno ili neispunjeno na neki način, osećam veliku potrebu za hranom-najčešće čokoladom.

 

Stručnjaci kažu da je emocionalna glad povećanje unosa hrane kao odgovor na negativne emocije. To je nefunkcionalna strategija koja se koristi najčešće kada se borimo sa negativnim emocijama i stresom, pri čemu hranom pokušavamo da “zatrpamo” ono što nas tišti. Zadovoljstvo i olakšanje postoji ali je obično vrlo kratkotrajno, jer na ovaj način primarni problem ostaje tu gde je i bio. Na taj način stvaramo naviku odnosno obrazac ponašanja koji nam može doneti dodatne probleme, za početak osećaj krivice, potom višak kilograma ili druge zdravstvene komplikacije.

 

Kako da razlikujemo pravu fiziološku glad od emocionale gladi?

Fiziološka glad se obično javlja postepeno, kada prođe nekoliko sati od prethodnog obroka, najčešće 3-5 sati i to tako što se javi želja prema različitim vrstama namirnica. Osećaj gladi se prepoznaje tako što  počinje u želucu, gde se javlja osećaj praznine a potom sledi neprijatna senzacija poput krčanja i bola. Kada unesemo umereno veliku porciju hrane, obrok se završava nakon čega osećamo zadovoljstvo.

 

Emocionalna glad je karakteristična po tome što se javlja naglo i to za baš određenu vrstu hrane koja nam padne na pamet u određenom trenutku. Osećamo jaku potrebu za određenim ukusom u ustima, pri čemu želudac može da bude i pun. Nakon obroka obično osećamo kajanje.

 

Na koji način možemo pomoći sebi?

Za početak, dobro bi bilo da pratimo šta se dešava. U kojim situacijama  jedemo, šta je ono što jedemo i kako se osećamo pre i posle obroka. Korisno je voditi dnevnik ishrane kako bismo osvestili šta se tačno događa i u koje vreme. Kod dnevnika ishrane je važno da zapišemo sve što pojedemo i popijemo u toku dana, u koje vreme i  da oslušnemo svoje emocije i misli koje prate celokupni proces. Ova tehnika je korisna jer nam pomaže da osvestimo svoje ponašanje (koje ume da iznenadi), a ako malo zastanemo i pogledamo u sebe i emocije postaju jasnije.

 

U trenutku “naleta” gladi, možemo popiti času vode i sačekati da prođe 10 minuta. Za to vreme je korisno raditi nešto sasvim drugo, kao što je spremanje stana ili odlazak u šetnju, kako bismo prebacili fokus na neke druge stvari.

 

Budite snabdeveni sa zdravim namirnicama. Izbegavajte da kupujete onu hranu koja vas dovodi do prekomernog jedenja i koju želite da izbegnete. Neka vam na dohvat ruke bude sveže voće i povrće, koštunjavo voće, pa čak i ako preterate neće biti baš velike štete.

 

Budite blagi prema sebi, volite i poštujte sebe,  trudite se da se što manje kritikujete i kažnjavate. U redu je i ako nekada pogrešimo, u ovom slučaju preteramo.

 

Ukoliko smatrate da imate ozbiljan problem koji ne možete sami da savladate, uvek možete da konsultujete stručno lice, u ovom slučaju psihologa ili psihoterapeuta  koji vam može pomoći da osvestite osnovni uzrok prejedanja, bolna i potisnuta osećanja i da naučite funkcionalniji način da se nosite sa njima.

 

Author: Nataša OparnicaWebsite: http://goo.gl/VCzhCJEmail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Formalno master psiholog i psihoterapeut pod supervizijom, neformalno zaljubljenik u prirodu, jogu i razne lepe stvari. U stalnoj potrazi za pravim balansom i inspiracijom.