Maligna oboljenja dugo godina unazad odnose milione ljudi širom sveta. Podaci kojima raspolaže Svetska zdravstvena organizacija pokazuju da preko 14,1 miliona ljudi godišnje oboli, dok 8,2 umre, a preko 22 miliona ljudi živi sa nekom vrstom maligniteta. U Republici Srbiji se na godišnjem nivou u proseku dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih oboljenja, dok ona svake godine budu pogubna za više od 20.000 ljudi. Imajući u vidu da posle bolesti srca i krvnih sudova, maligna oboljenja predstavljaju najčešći uzrok obolevanja i umiranja ljudi kako u svetu tako i u našoj zemlji, jasno se uviđa da savremena medicina prečesto i nije dovoljno moćna da stane na put ovoj bolesti. To otvara dilemu o tome da li treba pružiti šansu drugim vidovima lečenja?
 
 
Maligne bolesti se smatraju ključnom hroničnom bolešću savremenog društva, sa izuzetno visokom stopom smrtnosti koja apeluje na važnost razvoja efikasnijeg i boljeg pristupa prevenciji i ranom otkrivanju različitih vrsta tumora, ali i bolje dijagnostike, lečenja i nege obolelih. Alarmantni podaci širom sveta jasno pokazuji da je prema vrsti maligniteta kod muškaraca najčešći karcinom pluća, kolorektuma, prostate, mokraćne bešike, pankreasa i želuca, a kod žena karcinom dojke, kolorektuma, grlića materice, pluća i tela materice. Ako se ova tematika sagleda sa aspekta uzroka, neki od njih uključuju izloženost toksinima, stresu i do određene mere genetika. Međutim, rapidan društveni, industrijski i tehničko – tehnološki razvoj, uslovio je radikalne promene ishrane, što je po svemu sudeći znatno povećalo rizik od pojave različitih maligniteta. Osnovni razlozi ovakvog tumačenja fokusiraju se uglavnom na sastojke koji se nalaze u industrijski prerađenoj hrani, prepunoj pesticida, emulgatora, konzervansa, aroma, boja i ostalih dodataka koji deluju negativno na imuni sistem. 
 
 
Prema biološkoj determinaciji, tumor, rak ili karcinom predstavlja skupinu ćelija koje pod impresijom nekog trigera (stres, hrana) počinju nekontrolisano da se dele, potpuno nepravilno i nesvrsishodno u poređenju sa ćelijama normalnog tkiva. Struktura koja nastaje progresivnim rastom ćelija naziva se neoplazija i može biti lokalizovana u određenom tkivu bez tendencije inflitriranja u okolna zdrava tkiva, i to se smatra dobroćudnim (benignim) tumorom. Ukoliko oformljena neoplazija svojim eksponencijalnim rastom i nekontrolisanom proliferacijom počne da uništava i okolna zdrava tkiva, ćelije podležu metastaziranju iz jednog tkiva ili organa u drugi, što rezultuje nastanku zloćudnog (malignog) tumora. 
 
 
Nakon evidentiranja maligniteta pristupa se izboru terapijskih metoda koje su korelisane sa vrstom malignog tumora, stadijumom bolesti, opštim zdravstvenim stanjem obolelog, ali i raspoloživim metodama lečenja. Najčešće primenjivane metode lečenja malignih tumora podrazumevaju operativno uklanjanje tumora,  hemioterapiju ili terapiju zračenjem. Shodno tome da navedene metode u ogromnom procentu i nisu uspešne, pokrenuta su različita istraživanja usmerena ka pronalasku idealnog leka. U ovom aspektu se u okviru stručne literature od 2010. godine nakon brojnih istraživanja izvršenih u European Prospective Investigation into Cancer and Nutrition (EPIC) centru, evidentira važnost dijetetskih faktora koji su povezani sa većim rizicima od karcinoma, a koji pokazuju da postoje značajne asocijacije između rizika nastanka karcinoma i niskih količina određenih hranljivih materija. 
 
 
Detaljnije studije su utvrdile da se 30 - 40% svih vrsta karcinoma može sprečiti zdravim načinom života i primenom posebnih mera ishrane koje mogu biti odlučno sredstvo u borbi protiv opakih malignih bolesti ili kao preventiva. U skladu sa tim, namirnice koje smanjuju rizik od nastanka i širenja karcinoma, su:
 
  • spanać, tikvice, špargla, paprika, šargarepa - kao namirnice pune vitamina, minerala, antioksidanata i enzima, kao i beta karotena. Isto tako sadrže i određena antibakterijska i antivirusna svojstva, koja indukuju inaktiviranje kancerogene materije čime se potpomaže reprogramiranju ćelija raka, nastanak tumora i metastaza,
  • bobičasto voće (maline, kupine, ribizle, borovnice) - prepuno različitih fitonutrijena i antocijanina, kao i vitamina A i C, koje kako je utvrđeno usporavaju rast i razvoj tumornih ćelija, 
  • slatki krompir - bogat karotenoidnim antioksidantima i to naročito alfa-karotenom, beta-karotenom, likopenom, luteinom, kriptoksantinom, kao i vitaminom A,
  • paradajz - sadrži dosta likopena, koji zaustavlja rast ćelija tumora,
  • kurkuma - sadrži aktivni sastojak kurkumin, jedan je od najmoćnijih sastojaka u antikarcinomnoj ishrani, koji smanjuje veličinu tumora,
  • probiotički mlečni proizvodi - odličan izvor kalcijuma, 
  • seme lana, čija, suncokreta, bundeve, konoplja, kao i orasi i bademi - bogati su vlaknima, kao i omega-3 masnim kiselinama, koje zaustavljaju rast ćelija tumora,
  • kokosovo, laneno i maslinovo nerafinisano ulje - sadrži esencijalne omega-3 masne kiseline koje zaustavljaju rast ćelija tumora,
  • beli luk - bogat antioksidantima koji zaustavljaju stvaranje kancerogenih ćelija,
  • pasulj - bogat je masnim kiselinama butiratima, koje smanjuju pojavu tumorskih ćelija,
  • pečurke - sadrže mnoštvo vitamina (A, B6, B12, D, C) zbog čega se smatraju odličnim imunim ojačivačima, i na taj način sprečavaju nastanak kancerogenih ćelija,
  • zeleni čaj - bogat polifenolnim jedinjenjima, naročito epigalokatehin-3-galatom koji inhibira invaziju tumora,
  • hariga, losos, skuša  i sardine - sadrže omega-3 masne kiseline koje su odlične u prevenciji raka i smanjenju simptoma tretmana hemioterapije,
  • đumbir - bogat je mineralima i vitaminima koji mu daju antiinflamatorna dejstva, zbog čega čuva imuni sistem i sprečava nastanak i širenje tumorskih ćelija,
  • citrusno voće - sadrži dosta vitamina C,  koji smanjuje rizik od nastanka raka,
  • artičoka - odličan izvor silimarina, koji zaustavlja rast ćelija tumora,
  • kivi - smatra se ključnim izvorom antioksidanata koji se bore protiv raka, uključujući vitamin C, vitamin E, lutein i bakar,
  • jabuke - sadrže procijanid, koji ubija tumorske ćelije,
  • avokado - bogat likopenom i beta – karotenom, koji smanjuju rizik od nastanka raka,
  • kafa - sadrži antioksidanse koji čiste creva i sprečavaju nastanak ćelija raka,
  • jaja - sadrže mnoštvo vitamina D.

 

Da bi ishrana uticala pozitivno na imuni sistem, ali i neometan rad svih sistema organa, važno je istaći i namirnice koje utvrđeno razvijaju rak, kako bi se iste maksimalno izbegavale. To se pre svega odnosi na:
 
 
  • prehrambene mesne prerađevine (istraživanja The American Cancer Society ističu da svakodnevno korišćenje najmanje 50 grama obrađenog mesa (salama, pašteta, kobasica) povećava  rizik od karcinoma za 18%),
  • pržena, pečena i previše kuvana hrana (Britain’s Food Standards agencija je kroz svoje studije utvrdila da hrana koja se termički obrađuje na temperaturama iznad 250 0S proizvodi akrilamid, koji se smatra humanim kancerogenom),
  • slana, kisela, dimljena hrana (sadrži puno nitrata, koji su namenjeni produženju roka trajanja, ali se akumuliraju u telu i ponašaju se kao toksini),
  • šećer (istraživanja pokazuju da sve vrste dodatnog šećera, nezavisno od toga da li je reč o belom ili žutom, povećavaju rizik od nastanka tumora za 38%),
  • belo brašno (kroz razne studije je utvrđeno da ove namirnice imaju visok glikemijski indeks, što znači da se povećava nivo insulina i stvara se rezistencija),
  • komercijalno uzgajana riba (uvrđeno je da je komercijalno gajena riba puna antibiotika, pesticida i drugih kancerogenih hemikalija čiji je zadatak da kontrolišu bakterijske, virusne i parazitske epidemije, koje mogu nastati kao posledica zagrevanja ogromne količine ribe u malom prostoru),
  • hrana bogata aditivima (studije vršene na Institute for Biomedical Sciences otkrile su da dodaci za hranu (naročito polisorbat-80 i karboksimetilceluloza) imaju ogroman uticaj na razvoj tumora i to na način da menjaju sastav mikroba iz creva, što direktno utiče na imuni sistem. Zanimljivo je da je ova studija navedene dodatke evidentirala u sladoledu, kremama za lice i telo, pastama za zube, laksativima, pilulama za mršavljenje, deterdžentima, pa čak i u vakcinama),
  • hidrogenizovana ulja (imajući u vidu da se ova ulja hemijski dobijaju, korišćene hemikalije menjaju strukturu ćelijskih membrana i podstiču njihovo ekspanzivno deljenje),
  • pirinač ili pirinčano brašno (usled prekomernog zagađenja životne sredine, naročito zemljišta, evidentirano je da pirinač apsorbuje arsen, kadmijum i olovo u daleko većoj koncentraciji od dozvoljene, što direktno povećava rizik od raznih oblika karcinoma).
Na osnovu svega navedenog sasvim je jasno da ogromnu ulogu u sprečavanju, ali i zaustavljanju malignih oboljenja ima način i vrsta ishrane, međutim mora se napomenuti da se najbolji efekat postiže kombinovanjem namirnica, čime ime se povećava efektivnost, ojačava imuni sistem i pokreću pozitivne fiziološke reakcije u organizmu. 
 
Author: Aleksandra IkonovWebsite: http://goo.gl/3qSx7gEmail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Svestrana ličnost. Zvanično: biolog, MSc profesor i doktorand. Nezvanično: zaljubljenik u život, kafu, hranu, hedonizam, pozitivizam i pisanje. Dobitnik raznih domaćih i međunarodnih nagrada u oblasti pisanja, obrazovanja, kreativnosti i tolerancije. Životni moto: Ko u čuda veruje, taj čuda i stvara.