Psihologija

Sama ideja o pokretanju bloga mi je bila fascinantna na prvu pomisao. Ta komunikacija sa ljudima koji se razumeju u ono što ja volim, što mene ispunjava mi je bila primamljiva. Ni u jednom momentu nisam sebe stavila iznad osobe koja čita moj blog, ništa nisam drugačija od vas. Moj sajt shvatam kao mesto gde možete slobodno da iznosite svoje mišljenje, stavove, iskustva, sloboda govora. Biti bloger u maloj sredini je jako teško.

Godina za godinom i ogrlica od zivota je nanizana, nekad tugom, suzama koje su se slivale niz umorno lice, a i onim koje su ostajale u srcu kao knedle, smehom. Godinama sam pokusavala da pronađem mir, spokoj….sve dok ne naučih kako da umirim srce.Tražila sam ga na vrhovima planina.Prepustala se vetru, Suncu…pogled uprtu u daljinu sa čežnjom da sagledam sa distance stvari koje su mi se činile bitnim. I uspeh da otvorim sebi neke nove vidike ali ne nađoh spokoj…