Psihologija

Hajmo u izlazak večeras..., rečenica koju često izgovaraju moje drugarice, a posle koje sledi moj poduži monolog- nisam ti ja za to, nemam šta da obučem, ne mogu dugo da stojim, šta će reći deca... Ona ista koja i ne primećuju ni sebe, a kamoli nas u srednjim godinama... Milion razloga u mojoj glavi kojim bih opravdala svoje Ne , mnogo razloga za ostanak kod kuće...

Danas sam odlučio da vam ispričam jednu priču, istinitu i ne tako čudnu, ali verujte mi, želećete da je pročitate do kraja. Ovo je priča o nepravdi, nanesenoj mladom dečku, školarcu, tada nevinog uma i čiste savesti, a sada obeleženim ovom pričom, koju nikada neće zaboraviti. Izostaviću imena osoba, mesta i bilo čega što može identifikovati određene osobe ključne da se ova priča ispriča, ali to neće promeniti ništa, poenta ostaje ista.

Da li poznajete osobe u Vašoj okolini kojima je veza najvažnija na svetu  i imate utisak da su u simbiozi sa svojim partnerima? Da li poznajete osobe koje ne mogu lako da ostvare partnersku vezu, a kada i ostvare, veoma brzo se završi? Da li se pitate zašto neko konstantno ne veruje partneru i oseća ljubomoru, iako nema realnih razloga za to? Zašto neko ima samo površne „varijante“ i ne upušta se u dublje emocionalne odnose? Kako to da neki ljudi uvek imaju stabilne i dugotrajne veze?

I dan danas sam zahvalna svakoj situaciji koja nas je zbližila, svakoj suzi koju si ti proplakala i koju sam ja proplakala, koje su pale da bi nam pokazale i dokazale da postoji pravi prijatelj odmah iza ugla, samo treba pogledati.