Psihologija

Kapljica klizi niz prozorsko okno…Jedna za drugom…Svaka od njih ima svoju formu i oblik, veličinu. Svoju putanju…..Svaka je jedinstvena, drugačija, unikat…Remete tišinu i teku kao suze kad se slivaju niz obraze. Sve su posebne a sve zajedno čine ovu kišu.

Nekada davno veoma je bilo jasno šta radi muškarac, a šta žena u porodici. Muškarac se obično bavio „spoljnim“ poslovima (lovio, štitio porodicu, donosio odluke), a žena se brinula ognjištu, deci i kući.  Dugo vremena nije se puno toga menjalo, muškarac je radio, zarađivao, dok je žena i dalje brinula o kući i deci. Bila je domaćica, zadužena za mnogo poslova, ali isključivo onih koji se tiču nege i brige o porodici.

„Danas nije moj dan“- često to čujem u zadnje vreme. Šta znači imati svoj dan? Da li on tada u potpunosti pripada samo vama? Mislim da to nije moguće. Sa druge strane znam šta će vam sigurno povratiti raspoloženje i to samo u pet koraka. Kada vas obuzmu teške misli, kada pomislite da izlaz ne postoji setite se pet koraka i počnite sa odbrojavanjem … 1, 2, 3, 4, 5  

Septembar je onaj korak koji teško pustamo, vučemo noge, odlazeći od leta, tražeći bolje dane, obasjane suncem i onaj isti do duge i hladne zime. Vreme koje predstavlja kraj i početak. Baš to je ovaj i svaki septembar. To je tuga i radost, suze i smeh…Odlazak sunca, seta za njim, za uspomenama letnjim,za danima dugim. Septembar je zavesa koja prekriva more, plaže, vrele dane i tople noći, i ista ona koja odeva grad u sive, zemljane nijanse.