Psihologija

Rano jutro je po mom mišljenju najlepši deo dana. Crna kafa i zvuci kiše su tu dok razmišljam kakva je privilegija kada imam dovoljno vremena za sebe i za pisanje. Koliko znači kada u toku dana imamo neko vreme kada smo sami sa sobom u tišini i ne moramo da žurimo. Mnogima zvuči nemoguće, ali ne mora da bude. Ukoliko samo jurcamo i ne zastajemo, stvari radimo po automatizmu ili zato što smo negde čuli i videli da to tako treba, onda ni ne dovodimo u svest pitanje da li je to nama zaista važno.

Bog pošalje dete na svet i kaže: ,, Ti si poseban”. A, dete kao dete dodje bez ega, bez planova, moći i cilja. Jedino što ima i u čemu uživa je ljubav. Budite kao novorođenče koje je tek došlo na svet....uživajte u životu. Gradite svoje puteve hrabro, odlučno, slušajući samo srce. Ono jedino zna šta je ispravno...svaki drugi put, biran na drugi način vodi u bolest. Put srca je put koji nije posut ružama ali je onaj koji vodi pravilnom rastu i razvoju. Prihvatite sve izazove, preuzmite odgovornost...budite kreatori svog života.

Život je diskoteka, podijum za igru. Samo od vaše snage, upornosti, spremnosti da naučite plesne korake, zavisi kakav ćete život voditi. Korak napred, dva levo, nekoliko skokova u mestu. Slučajan pad, aplauz. Euforija, radost, potištenost ili tuga. Rolerkoster osećanja na daskama za igru. Treperava svetlost, taj čudesni spektar ,muti bistrinu vaših očiju, sakriva osmehe, mimike klovnova, pojačava ili umanjuje boju maski na licima drugih igrača.

Naša virtuelna svakodnevica funkcioniše na dodir.  Touchscreenovi su produžetak postojanja, ipak onaj ljudski telesni kontakt je već odavno nedodirljiv. Koliko često nekog spontano zagrlite, uhvatite se za ruke s partnerom, potapšete nekog po ramenu?