Septembar je onaj korak koji teško pustamo, vučemo noge, odlazeći od leta, tražeći bolje dane, obasjane suncem i onaj isti do duge i hladne zime. Vreme koje predstavlja kraj i početak. Baš to je ovaj i svaki septembar. To je tuga i radost, suze i smeh…Odlazak sunca, seta za njim, za uspomenama letnjim,za danima dugim. Septembar je zavesa koja prekriva more, plaže, vrele dane i tople noći, i ista ona koja odeva grad u sive, zemljane nijanse.

 

Septembar su listovi u obliku srca. Kad ste zaljubljeni, valjda vas sve inspiriše na ljubav. One prve kapi kiše kojima umivamo lice orošeno od znoja, letnje žege i sparine. Hrizanteme žute, roze, bele i one su simbol septembra. Koferi i uspomene spakovane u njima i isti ti koferi koji se raspakuju. To su svi oni rastanci i ono,, najlepše doba” koje vam govori majka kada vas po prvi put prati u školu, osnovnu, srednju ono baš najbolje doba kad polazite na fakultet.

 

Septembar su ljubavi koje vas čekaju u nekom drugom gradu, zagrljaji nade, rastanci na peronu i obećanja.,, Čekaću te” .Nekada je septembar bio i vreme guštera ali ne onih pravih mada su i ovi obučeni u maslinaste uniforme puzili po šumama i livadama. Mesec kad su majke pratile svoj jedince, majkine sinove u armiju….Vreme prošlo, vreme buduće…Sve je septembar- sreća i tuga. Lakovane cipelice, čarapice, kike, mašne u kosi, torba sa likom Miki Mausa nekada, petliću pevaču i prvi dan u školi. Ispisana srca na školskim klupama, miris novih knjiga. Ima neke posebne draži u tome. Umalo da zaboravim i onu govornu vežbu na času srpskog.,, Kako ste proveli školski raspust?”

 

Septembar je i ona dunja na bakinom ormaru, miris pečenih paprika. Haljine koje se pakuju u fiokama za neke nove dane, za neke bolje prilike.

 

Septembar je vetar koji svira simfoniju tuge, sete. Vreme svadbi, svatova koji prolaze sokakom, venčanica, odela i kravata. Vreme melanhonije, tuge…vreme vraćanja unatrag, vreme nade, pogleda uprtog u blato, kišu i sneg… Ono prošlo i ono buduće, onaj mrak koji žuri da prekrije grad, da sakrije zaljubljenje parove pod krošnjama drveta, dok pod njihovim nogama šušti opalo lišće. Promrzli dah na staklu i ono srce u kome sam upisala naše inicijale mamurna jednog jutra.

 

Septembar su hladne ruke u dzepovima kaputa, onaj karirani jorgan, jakna koju privlačimo kraj sebe dok vetar duva i ista ta oslonjena o ruku, baš ona sa kojom ne znamo šta ćemo i bez koje i možemo i ne.To su i prve šolje čaje pre izlaska iz kuće da se malo ugrejemo. Miris cimeta i jabuke koji najavljuje zimu. One čarape koje obuvamo dok gledamo film ušuškani u zagrljaju voljene osobe. Septembar je ukus tople čokolade. Septembar je miris kestena koji nam ulični prodavac pakuje u fišek i otpozdravlja nas pesmom.,, Jesen u mom sokaku.”

 

Septembar je slikarsko platno na koje četkicom nanosimo najlepše jesenje boje. Septembar je razglednica na kojoj drhtavim rukama promrzlim od studi ispisujem,, Falićeš!”

 

 

Author: Tatjana StanišićEmail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Uglavnom čitam knjige popularne psihologije. Vodjena principima poznatih autora, krećem na put samospoznaje i trudim se da ovo postane što bolje mesto za život.