U našoj zemlji tema važnosti mentalnog zdravlja je veoma zapostavljena. Teškoće sa mentalnim zdravljem su često zabranjena tema i praćene su mnogim predrasudama. Ljudi se teško odlučuju da potraže pomoć psihologa ili psihoterapeuta, a često se krije ako neko ide kod psihijatra i uzima terapiju lekovima.

 

„Ne treba meni terapeut, imam ja svoje prijatelje!“, neretko ćete čuti od ljudi kojima predložite da posete stručnjaka. Prijatelji i razvijen socijalni život su zaista nešto što je od velike važnosti za mentalno zdravlje i mogu itekako biti od pomoći u kriznim situacijama. Veoma su značajan faktor u poboljšanju mentalnog zdravlja pojedinca.

 

Međutim..Dobri prijatelji su uvek tu za Vas. I kada ste dobro i kada ste loše. Pravi prijatelj biće tu da sasluša, da pomogne i neretko, posavetuje. Njihova želja i cilj jeste da se više ne osećate loše i da to stanje prođe. Prijatelj je uvek na Vašoj strani, šta god da se dogodilo. Njegov ugao gledanja je često i Vaš sopstveni. Subjektivan. Tu je da Vas podrži, brani, ohrabri. Često Vam daje poruke: „Nemoj se nervirati.“ Ili „Razvedri se.“. Nekada i nesvestan koliko je to zapravo nemoguće ako se radi o jednom stanju kao što je, na primer, depresija. Prijatelji takođe znaju poricati da Vam je potrebna stručna pomoć i trude se da Vas ubede u suprotno. Često Vas teše činjenicama koje nisu utemeljene u realnosti. Iako to može trenutno da prija, Vi i sami znate da to nije istina i neće Vam pomoći na duge staze. Prijatelji ponekad ne mogu da Vam kažu istinu u lice, ili je i sami ne vide, jer Vas vole i ne žele dodatno da Vas povrede, ako se već osećate loše. Čak ni psiholozi ne mogu da rade sa svojim prijateljima. Drugačije se postavljamo prema problemima svojih prijatelja i drugačije gledamo na njih, nego kada nam dođe osoba koju ne poznajemo. Prema prijateljima smo subjektivni i ma koliko želimo da nekad upotrebimo svoja stručna znanja i na njima, to je praktično nemoguće.

 

Kada odete kod stručnjaka za mentalno zdravlje, on na Vašu situaciju gleda mnogo objektivnije. Trudi se da dokuči šta se to sa Vama događa, pomaže Vam da i vi uvidite isto. Neće situaciju ublažavati i tešiti Vas nerealnim izjavama, iako će Vam pružiti podršku na malo drugačiji način. Tragaće za Vašim snagama i ukazivati Vam na njih, pružajući dokaze, te će Vam biti lako da u njih i verujete. Podržavaće to da ispoljite emocije, a ne da prestanete da plačete ili da se ne nervirate. Dozvoliće da budete onakvi kakvi jeste u tom momentu, kako biste se, kada dođe vreme, sa te tačke i pomerili. Imaće strpljenja i razumevanja za to da u ovom trenutku zaista nešto „ne možete“ (npr. oraspoložiti se). Stručna znanja omogućiće mu da razgovor sa Vama vodi na pravi način, ne nudeći Vam gotova rešenja ili sugerisati na nešto što možda za Vas nije istina. Takođe, moći će da prepozna obrasce koji se kod Vas javljaju, uverenja koja imate i identifikuje na čemu treba da radite da bi se Vaše stanje popravilo i ne bi opet ponavljalo.

 

Dakle, važno je imati prijatelje i to je ono što nazivamo adekvatnim sistemom podrške. Veoma je značajno u kriznim vremenima imati nekoga kome se možete poveriti i podeliti brige. Ipak, oni ne mogu biti zamena za stručnu pomoć i razgovor sa prijateljem nikada ne može zameniti razgovor sa psihologom (čak ni onda kada Vam je prijatelj psiholog)

 

 

Author: Svetlana ProkićWebsite: http://goo.gl/FrERiWEmail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Živim i radim u Novom Sadu. Osnivač sam centra za psihološku podršku i edukaciju – „Psihobalans“.