Između života i smrti, prvog udaha i poslednjeg izdaha- sitnice koje se obeležile život i vreme kojim smo merili lepe trenutke, one od kojih nam je dah zastajao i one druge koje smo želeli da se završe što pre. Vreme, sporo, kratko, brzo, govori o prolaznosti života, o nama. Objektivno je vreme, merljiva veličina, dok subjektivno ta merljiva veličina prolazi različito. Kako i na koji način vreme prolazi zavisi od naše percepcije, pogleda na svet, spoljašnjih uticaja, sredine. Vreme je ipak isto za sve, različitim ga čini način na koji gledamo.


Merimo ga različitim instrumentima, časovnicima, smenom dana i noći, godišnjih doba, kalendarima, i onim našim unutrašnjim časovnikom koji najbolje prikazuje osećaje vezane za događaj koji se odigrao u datom trenutku. Je li se vreme vuklo ili je odletelo na krilima aviona?


Znate dok čekate da neko dođe, vreme nikako ne prolazi. Gledate na sat, razmišljate a trenutak traje i traje, čitavu večnost. Vreme je sporo - tuga, strah i ono je predugačko. Onda kad vam je lepo, uživate u nečijem zagrljaju, i ne primetite kad odleti, kad ode - prebrzo je. Suviše kratko traje kad se radujete.


Godine našeg života takođe menjaju pogled na vreme, dan sporo prolazi, ali kad misli okrenemo ka godinama, onda je prebrzo prošlo.


Vreme je relativna stvar, uslovljena akcijama. Ne, nije tačno da nismo imali vremena već nam to nije bilo prioritet. Od naših prioriteta zavisi kako ćemo upravljati vremenom. Nikada nije ni izgubljeno ni nađeno i ne prolazi pored nas već je okarekterisano događajima.


Vreme je različito i za mene i za tebe i zato ne probajmo da ga ukalupljujemo. Većina govori da je vreme novac ali moja buntovnička priroda se sa tim neće složiti, ne postoji ta količina novca koja može vratiti vreme.


Vreme ne mari za one koji sede gledajući televiziju po celi dan, koji ne znaju da ga koriste, neće se vratiti po nas. Nema strpljenja, tolerancije prema onima koji ne znaju da ga koriste. Ne čeka bilo koga, neće vas upozoriti da prolazi, neće vas opomenuti da uživate u svakom trenutku. Ne možete ga kupiti a uvek nešto žrtvujete zbog njega. Vi birate šta ćete uložiti, a šta ne.


Usporimo prolaznost vremena, ne razmišljajmo o prošlosti, ne vraćajmo se unazad, ne žurimo krupnim koracima ka budućnosti, živimo u sadašnjosti, jedino nju imamo. Uživajmo u svakom trenutku,osetimo lepotu cveta, radujmo se mirisu proleća, primetimo vetar i grane koje se njišu. Obradujmo  se malim stvarima, jednog dana ćemo shvatiti da su te male stvari zapravo bile velike i da smo imali ispunjeno i kvalitetno vreme.


Ne radimo nekoliko stvari odjednom, misleći da ćemo tako uštedeti na vremenu. Naprotiv, takav rad će nam iscrpiti i poslednje atome mentalne energije, prebacujući  se s jedne radnje na drugu i nećemo biti svesni ni šta smo radili. Produžimo vreme - stvarajući nova sećanja.


Moje vreme neću meriti ni danima ni mesecima, ni godinama, već onim trenucima kojima sam se istinski radovala. Onda kad budem na samrtnoj postelji, jedino što će mi biti bitno jeste način na koji sam provela svoje vreme.

 

Author: Tatjana StanišićEmail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Uglavnom čitam knjige popularne psihologije. Vodjena principima poznatih autora, krećem na put samospoznaje i trudim se da ovo postane što bolje mesto za život.