O konceptu sreće i blagostanja se nikada nije više govorilo nego danas i poslednjih nekoliko godina. Mnogi teže da budu srećni, podižu svoju motivaciju pišući po društvenim mrežama inspirativne citate i na taj način dokazuju sebi i drugima da su zaista srećni, da umeju da uživaju ili da se dobro zabave.

 

O teškim danima, lošim raspoloženja, strahovima, tugi ili besu se gotovo ne govori javno. U prilog tome primetila sam da takve emocije slove za loše i da ih treba što pre eliminisati i vratiti se na „visoku vibraciju“, odnosno treba biti srećan.

 

 

 

Da li su te emocije zaista „loše“?

Emocije postoje kao takve i u zavisnosti od situacije i konteksta, ista emocija može delovati na nas na dva načina. Primer za to je bes koji ćemo smatrati negativnim kada se ponašamo neprikladno prema drugima ili kada imamo osećaj da ne možemo da se kontrolišemo. Isto tako bes može biti ogromna motivaciona snaga koja će nam pomoći da se izborimo za sebe, da ispravimo nepravdu, a jako često da zaštitimo sebe.

 

U prilog tome govori i tugovanje koje može da podstakne na stvaralaštvo i zahvaljujući njemu su nastala neka od najlepših umetničkih dela.

 

Nauka je dokazala da što više svesno ili nesvesno biramo da izbegavamo, odnosno potiskujemo „loše“ emocije velika je verovatnoća da će nas sačekati u još intenzivnijem obluku ili ćemo se suočiti sa psihosomatskim tegobama u vidu nekih fizičkih oboljenja.

 

Kako se nositi sa svim emocijama?

 

Oslušnite svoje emocije i pokušajte da ih razumete. Dajte sebi vremena i „ostanite“ u emociji tako što ćete primećivati i pokušati opisivati šta zaista osećate.

 

Budite svesni da li vas emocija sputava ili vam pomaže da obavljate određene zadatke i da efikasno fukcionišete u društvu? I „dobre“ i „loše“ emocije u jednakoj meri mogu delovati u oba pravca.

 

Priznajte sebi, a možete i drugima, kako se osećate. Kažu da se sreća uveća kada se podeli a tuga se prepolovi (ili bar smanji).

 

Ispoljite emocije. Kada ste tužni plačite, kada ste besni zatvorite se u sobu i udarajte jastuk ili vičite. Pazite da pri tome ne povredite druge, jer na to nemamo pravo. Za svoje emocije smo ipak mi sami najodgovorniji, a najzdraviji način da se nosimo sa njima jeste da ih priznamo i „proživimo“.

 

Važno je znati i da ukoliko nekoga emocija upadljivo dugo sputava da efikasno funkcionišete, poželjno je da se posavetuje sa stručnjakom iz oblasti mentalnog zdravlja.

 

 

 
 
 
 

 

 

 

 

Author: Nataša OparnicaWebsite: http://goo.gl/VCzhCJEmail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Formalno master psiholog i psihoterapeut pod supervizijom, neformalno zaljubljenik u prirodu, jogu i razne lepe stvari. U stalnoj potrazi za pravim balansom i inspiracijom.