Roditeljstvo

Ukoliko ste već roditelj ili planirate da se ostvarite u ulozi roditelja, sigurno ste primetili promene u vaspitanju koje su de desile u poslednjoj deceniji. Naročito ako upoređujete svoje i odrastanje svoje generacaje sa „pravilima“ odrastanja novih naraštaja. Decu ste pre dve ili tri decenije mogli da vidite u parkovima i po zelenim površinama oko zgrada, skoro pa od jutra do mraka, po klupama i vrteškama, po drveću. Igrali smo se bučno i bilo nas je uvek nekako dovoljno za razne igrice kao što su ćorave bake, vije ili žmurke.

Otvoriću dušu. Otvoriću srce. Biću hrabra. Uvek ću biti neko ko ume da objasni sebe drugima, samo je uvek bilo pitanje koliko kome dajem da razume. Malo se stvari menjaju sa godinama i ne možemo da promenimo procese koji nam se dešavaju sa okolnostima koje živimo. A šta ja živim? Koji proces ja prolazim?        

U poslednjih nekoliko dana se sve svodi na to da nam se blizi rodjendan. Treći rođendan. Dan kome se radujemo i koji je pun ljubavi i sreće. Planovi i ideje se smenjuju na svakih sat, šta je bolje, šta je korisnije, ekonomičnije, šta bi njega usrećilo.

Nemam tekst, ali imam kuću koja izgleda kao da je bomba pala i sve je ostalo tako nedeljama da stoji. Tanjiri po stolu, sudopera puna, nema gde dalje.. milion čaša sa čajem, limunadom...sve popijeno do pola. Nekoliko tanjira sa gomilom hrane i kore od narandže i mandarina po celoj kuci. Razboleli smo se. Prvo je Teodor došao iz vrtića sa crvenim obrazima i slinavim nosem, a onda nakon jedne noći se i ja budim sa istim simptomima. Tata je i dalje na radu u Norveškoj, baba koja nam pomaže se takođe razbolela. Nema nam druge nego da se izborimo junacki.