Postoje ta neka jutra kao ovo gde ustajanje nije baš lak zadatak. Jednostavno je. Računica laka. Moj organizam traži 7 sati sna da bude dobro, ali pre 3 ujutru ne mogu da zaspim i tu dođe do teškog razbuđivanja. Ali kad odzvoni 2 alarma i shvatim da nemam drugu opciju sem da se dignem, postaje lakše teško. Sledi buđenje najveće spavalice na svetu, mog deteta.

 

Mi majke se suočavamo sa stanjima neograničenog umora i frustracijom oko stvari koje se tiču bića kome smo podarile zivot. Hiljadu pitanja i preispitivanja nas čini psihički umornima ,a ispunjavanje želja i bezbednost deteta(čitaj dvogodišnjaka) nas iscrpljuje fizički. Sve kad se stavi na istu gomilu dobijemo nešto što se zove “luda žena”.

 

Susrećem se svakodnevno sa takvim “ludim ženama” koje se žale na svoje mališane i opravdavaju svako svoje stanje sa njihovim postojanjem. Ne zna se kada su zadnji put uradile nešto za sebe. Uglavnom jer nemaju ničiju pomoć oko dece, muževi rade i ne mogu nigde da mrdnu jer ne voze ili su u lošoj finansijskoj situaciji. Na sve to dolazi moje klimanje glavom i slaganje oko toga da im je zaista teško. Jer ja zaista tako i mislim. Teško im je da se pokrenu dok god od sebe prave žrtvu. Braka, dece, svekrve, majke, nepoloženog vozačkog, neorganizovanog vremena, posla kog nigde nema.. Zaista mi je žao jer neke od tih “ludih žena” zaista puno volim.

 

Onda dođemo u park i pitaju me: ,,Kako ide biznis?”

 

- Onako

 

-Kako je mužu preko? Jel se javlja, jel fali detetu?

 

-Mnogo radi, baš uspeva slabo da se javi, a dete svaku noć plače pre nego što zaspi za njim i ne znam kako da se postavim.

 

-Jesi bila kod frizera danas, kosa ti je savršena?

 

-Jesam, jesam, hvala.

 

-Držiš neku dijetu? Baš si lepo smršala?

 

-Da, na hrono sam kao i svi. Teško je, ali ide nekako.

 

-Planiraš drugo dete skorije?

 

-Da, valjda ćemo uskoro da poradimo na tome, kad se muž vrati.

 

-Kako si zadovoljna vrtićem? Svi kažu da je jedan od najboljih u Beogradu?

 

-Pa nisam nešto specijalno, sve je to samo biznis.

 

-Nema vas u parku. Opet si dete uvalila mami?

 

-Da, baš je bio nekoliko dana kod nje. Bila sam prehlađena, super što može da mi uleti kad poželim.

 

-Baš su mu super patike što svetle. Koliko koštaju?

 

-Jao ne znam, dobio ih je na poklon.

 

I tako u nedogled, milion pitanja i milion lažnih odgovora da im bude lakše… Mojim divnim “ludim ženama” , koje jako puno volim.

 

Biznis ide onako kako hoću i kad hoću, ako vredno radim, ide sjajno. Muž radi za naše uslove malo- celih 8 sati i prezadovoljan je. Javi se često da priča sa omiljenim sinom, a fazu plakanja za tatom smo rešili brzo nakon što je otišao uz pomoć konsultacija vrtićkog psihologa, kog sam konsultovala jer nisam najpametnija. Nisam bila kod frizera, idem jednom u 3 meseca da skratim krajeve i na to me podseti alarm u telefonu. Kosu uveče natopim kokosovim uljem i ujutru operem kada ispratim sina u vrtić. I ne, nisam na dijeti, samo puno hodam i ne sedim u autobusu, ne jedem redovno neke zatrovane stvari, ali često umem da im pobegnem.

 

O drugom detetu nema govora, a ni misli. Vrtić je savršen sa svim svojim manama, najbitnije da je moj dečak presrećan i voljen, pa su mane manje bitne. Dete je kod mame od petka do nedelje i tako svaki drugi vikend. Nema uvaljivanja, uvek se organizujem po detetu i niko mi ne pomaže u međuvremenu. Patike koštaju celih 7-8$ i dolaze iz drage Kine sa Aliexpressa i ne mogu više da objašnjavam da mu neće noga istruliti u tome jer je u najvećem delu dana bos, a 2h dnevno želim da se raduje i da ima svetleće betmen patike. Hvala.

 

Hvala drage moje “lude žene” što mislite da je meni život lak. Hvala što mislite da je za mojih 28 godina sve to puno jednostavnije. Ali nije.. fali mi muškarac koji me vozi kod doktora kad smo bolesni, fali mi neko da popričam ili se posvađam kad dete legne uveče, fali mi da nemam posao i da budem samo majka, fali mi da neko prošeta kuče umesto mene i napravi večeru ili je prosto donese iz fast food-a.. Ali sama sebi ne falim jer se imam. Deca krenu jednog dana svojim putem, brakovi su u današnje vreme relativna stvar…

 

Nakon njegovog rođenja, kada sam usmerila ljubav prema sebi, konačno opet na radosti i uzbudjenja koja se tiču samo mene, postala sam i bolja majka.

 

Dođi sebi dok još imaš kome. To je recept za savršenu čorbu koju treba da skuvaju moje voljene “lude zene”. Jeste me čule? Sebi! Samo sebi.

 

Author: Milica ŠaponjaEmail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Pisanje sa naglaskom na “biti mama”. Volim Beograd, ljude koji misle da me je lako voleti i da šetam bosa. Analitična i često dramatična. Nova životna uloga majke mi daje krila da sve što ne znam moram da saznam. Hitno.