Ukoliko ste već roditelj ili planirate da se ostvarite u ulozi roditelja, sigurno ste primetili promene u vaspitanju koje su de desile u poslednjoj deceniji. Naročito ako upoređujete svoje i odrastanje svoje generacaje sa „pravilima“ odrastanja novih naraštaja. Decu ste pre dve ili tri decenije mogli da vidite u parkovima i po zelenim površinama oko zgrada, skoro pa od jutra do mraka, po klupama i vrteškama, po drveću. Igrali smo se bučno i bilo nas je uvek nekako dovoljno za razne igrice kao što su ćorave bake, vije ili žmurke.
 
 
 
Osoba koja je bila zadužena za čuvanje dece, trebala je samo da sedi na obližnjoj klupi i povremeno baci oko na dešavanja među decom. Dakle, ne da budno motri na dete, već onako usput, i da to povremeno prenese komšijama koji su u rodu sa ostalom decom. Pitanje je gde su deca danas? Prošetajte novobeogradskim ili bilo kojim drugim blokovima i videćete ambijente namenjene deci potpuno prazne ili tek sa po kojim detetom, koje se igra najčešće samo, pod budnim okom mame ili bake.
 
deca
 
Roditeljstvo danas
Deca danas imaju mnogo igračaka i raznih pomagala u odrastanju. Tu su multifunkcionalana kolica, superupijajuće jednokratne pelene, koje se nose do druge-treće godine i mnogo modernih igračaka i pomagala. Pedijatri su na raznim sponzorisanim seminarima naučili i danas prenose mamama obevezno korišćenje sve većeg broja promovisanih sitnica bez kojih odrastanje njihovih mališana ne bi bilo poželjno. Tu su i popularne igraonice kao retka mogućnost za socijalizaciju dece, izuzev vrtića, gde je deci dostupno ono što su videli na televiziji i društvenim mrežama. Dečiji rođendani se nisu ni desili ukoliko nisu održani u popularnoj igraonici, sa naručenom tortom i posebnim keteringom. Jedno od dominantnijih obeležja svega što se odnosi na odrastanje u današnje vreme je komercijalizacija. Mamama se još od perioda trudnoće sugeriše potrošnja raznih „neophodnih“ stvari, kako za nju tako i za njeno potomstvo. Ostajanjem u drugom stanju žena se upisuje u klub potrošača i u njemu ostaje kao u začaranom krugu. Da li su deca zaista na dobitku sa svim novim stvarima za negu, opremanje sobe i must have igračkama, niko nije utvrdio. Da li je sreća deteta i njegova dobrobit, kao i ispunjenost roditelja nužno vezana za sve te „neophodne“ stvari? Da li je uopšte ikakva dobrobit za bilo koga vezana za stvari? To nije trendi pitanje jer zahteva duže razmišljanje o smislu radnji koje preduzimamo. Mi to vreme danas nemamo. 
Novi izazovi 
Pored potrošačkog mentaliteta koji nam se uvukao baš tamo gde smo najosetljiviji, kod pitanja odgovornosti za decu, tu je još niz izazova sa kojima se danas roditelji susreću više nego ikada ranije. Manjak vremena koje bi deci kvalitetno posvetili roditelji kompezuju kupovinom popularnih igračaka koje su promovisane na dečijim televizijama. Deca se igraju najčešće u kući ispred ekrana, malih, srednjih i velikih. Ona ne trče po kući i parkovima kao deca od pre dve – tri decenije. Ona su urednija nego što su bila deca ranije jer nemaju fleke od blata i trave na nogavicama pantalona. Ona ne padaju jer namaju odakle da padnu, retko imaju tu priliku. Ali zato mogu da dobiju upalu mišića na kažiprstu jer im je on najviše u upotrebi dok listaju vesti na društvenim mrežama. 
 
 
mobilni telefoni 
Tehnologija u službi lenjosti
Mobilni telefoni su nam svima izmenili živote u poslednjih petnaest godina tako da ne možemo ni da zamislimo kako je izgledao život bez njih. Tehnologija je katkad zaista neodoljiva. Njeno korišćenje mnogo toga olakšava i ubrzava, ali i prija egu. Osećamo se savršenijima u odnosu na period pre njene upotrebe. Prividno smo funkcionalniji i uklapamo se u moderne tokove što je lepa osobina. Da li je baš sve u vezi novih tehnologija lepo i funkcionalano? Deci je ona, kao i odraslima vrlo privlačna. A da li je zaista u njoj odgovor na dečije potrebe? Naravno da ne. Dečije potrebe su biološki uslovljene i nisu se menjale hiljadama godina. Potreba za kretanjem recimo, pa za ljubavlju i pažnjom, druženjem, upoznavanjem odnosa u prirodi i slično. Kretanje je naročito važno za razvoj mozga i za dobar razvoj deteta nije dovoljno da se pokreće samo kažiprst. Obično se misli pa svi roditelji tako rade i sva deca se gaje danas na tako praktičan način da ne smetaju previše, a pri tome su vrlo zadovoljna. Istina je da će dete biti mirno kada mu date telefon ili tablet duže vreme, čak i satima, ali će vam jednog dana sigurno biti žao kada se setite da ste mogli da mu pružite suštinski više. U nekom momentu postane očigledno šta je to suštinski više. To „više“ odgovara stvarnim dečijim potrebama i uopšte nije skupo ni komplikovano, već zahteva angažovanje
 
 
Author: Maja Mijajlović Email: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Master sociologije, copywriter i internet marketing konsultanat.