Deca. Te male slatke glavice koje upijaju sve oko sebe, pamte i čuju i ono što se nama čini da je za njih prekomplikovano. Često nas iznenade sa svojim sposobnostima, umeju da se postave kao odrasli, dok u sledećem trenutku nas trebaju jednako kao i kad su imali 3 meseca. 

 

Čime se dete hrani, u kakvim uslovima živi, kako i sa kim provodi vreme, šta ga čini srećnim. Moje dete raste u gradu, nema puno odlazaka u prirodu i sa njom se ne upoznaje dovoljno. Svaki dan mu je ispunjen ali stvarima koje ima u okruženju. Ide u igraonicu na druženje, ide u šetnju po gradskom betonu, u uređene parkove pune metalnih igračaka, na koncerte, u pozorišta i muzeje. Ruča u restoranima, igra se sa kesicom šećera i kašičicama u kafiću dok me čceka da obavim sastanak oko posla. Trči po tržnim centrima dok kupujemo novu garderobu. Obožava moje prijatelje i da provodi vreme sa njima. I svi mi se trudimo da mu organizujemo igre i zabavimo ga. Različitih ljudi tu ima i sve ih spaja to što su svi pozitivni i zabavni na neki svoj način.

 

Pokušavam da mu pružim što veća rana iskustva i kvalitetno organizujem zajedničko vreme. Stanem pa se zapitam da li je sve okej, da li nešto fali? Nema šuma, jezera, parkova, planina. Toga nema. Raste bez televizora, nemamo ga, pa je samim tim okrenut igranju sa igračkama i razgovoru kada provodimo vreme u kući. Boravak u prirodi nam nedostaje i fali, odnos do nje se stiče u ranim godinama, a donosi bolju pažnju i mentalno zdravlje. Čekamo sneg da pravimo anđele i grudvamo se, smrznemo i zarumenimo. Čekamo proleće da idemo na jahanje, kampovanje, planinarenje. Leto za odlazak na more. Osećam dužnost da pomognem detetu da se oslobodi stresa i pobegne iz grada kada i koliko može jer kao i meni i njemu je potrebno da "napuni baterije". Srećna sam jer sve više roditelja sa kojima sam u kontaktu imaju izgrađenu svest o tome.                                            

 

Do sledećeg izleta van grada sa našom  "gradskom decom" možemo da uradimo puno. Pustimo decu da se prljaju, mašine za veš imamo svi. Neka slobodno trče na svim bezbednim mestima i pridružimo im se u tome. Neka šetaju po kiši od vrtića do kuće jer gumene čizme i kišobran sa omiljenim junakom su za njih velika radost. Pomozimo im da sakupljaju listiće i naprave svoj prvi herbarijum. U svakoj šetnji smislite neki istraživački cilj, podstičimo im orijentaciju, pričajmo o godišnjim dobima, delovima dana. Sakupljajmo šišarke, kamenčiće.. naučimo ih šta je detelina sa četiri lista i šta znači kad je nađemo. Bice srećni i oni i mi sa njima... Jer priroda. To je sreća.

 

Author: Milica ŠaponjaEmail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Pisanje sa naglaskom na “biti mama”. Volim Beograd, ljude koji misle da me je lako voleti i da šetam bosa. Analitična i često dramatična. Nova životna uloga majke mi daje krila da sve što ne znam moram da saznam. Hitno.