Mrežni protokol je skup pravila koja bliže uređuju komunikaciju između uređaja na mreži. Mrežni protokol određuje kako će se podaci spakovati i poslati preko mreže.
 
 
Neki od najznačajnijih protokola kojima ćemo se baviti ovog puta su:
 
TCP (Transmission Control Protocol)
IP (Internet Protocol)
UDP (User Datagram Protocol) 
HTTP (Hypertext Transfer Protocol)
FTP (File Transfer Protocol)
Pored ovih pomenućemo i dva niža protokola kojima se služe mrežni uređaji:
ARP (Address Resolution Protocol)
ICMP (Internet Control Message Protocol)
 mrptoklcici1
Slika 1 - Mrežni protokoli
 
 
Jedna od glavnih funkcija TCP protokola je uspostavljanje i održavanje sesije za komunikaciju između dva uređaja na mreži. Uspostavljanje sesije se uvek vrši u 3 koraka. Tek kada se sva tri koraka uspešno završe dva uređaja mogu krenuti sa razmenom podataka. Sledeća bitna uloga ovog protokola je deljenje podataka na manje paketiće koji se šalju jedan po jedan kroz mrežu. Svaki podatak dobija svoj redni ID broj. Ovo je potrebno kako bi primalac umeo da složi podatke kada ih dobije. Razlog zbog koga se ovaj protokol dosta koristi u današnje vreme jeste njegova garancija da će podaci biti isporučeni na destinaciju. Garancija se ogleda u tome da primalac posle određenog vremena kreće da šalje potvrdu o primljenim podacima pošiljaocu. 
 
 
Uloga IP protokola ogleda se u isporuci paketa na tačnu adresu. Ruteri su najveći korisnici ovog protokola. IP adresa je parametar IP protokola. IP protokol standardom je određena dužina IP adrese, njen oblik, način korišćenja i drugo. IP protokol ne garantuje isporuku podataka i ne garantuje da podatak neće biti izmenjen u toku transporta. Zbog ovih mana on se koristi u kombinaciji sa TCP protokolom.
 
 
UDP protokol spada takođe ne nebezbedne protokole. Ovom protokolu je jedino bitna isporuka paketa na određenu destinaciju, ali se pritom ne bavi da li je destinacioni uređaj zaista i primio poslate podatke. Ovaj protokol ne dodeljuje ID broj svakom paketu koji pošalje jer mu je važno da podaci stignu što pre na destinaciju. Obično se najviše koristi kod video poziva i poziva preko interneta (Viber, Whatsapp i sl.).
 mrptokolicic2
Slika 2 - Svetka mreža (World Wide Web)
 
 
HTTP prokol koriste web pretraživači (Google Chrome, Mozilla, Opera i dr.) kako bi međusobno komunicirali. Sigurno primećujete ovu skranićenicu u levom uglu adrese nekog sajta u Vašem pregledaču (npr. http://www.google.com). Web pregledači obično preko ovog protokola zahtevaju fajlove od servera – najčešće html fajlove, koje pregledač interpretira i prikazuje korisniku u vidu teksta, slika i dr. Ovaj protokol ne održava vezu aktivnu dugo vremena, već pošalje zahtev serveru za stranicu i kada je dobije konekcija se prekida. 
 
 
FTP protokol se obično koristi za razmenu fajlova između dva računara na mreži. Često se njime prenosi podaci sa lokalnog računara na server. Ovaj protokol obično zahteva korisničko ime i šifru kako uspostavio komunikaciju i preneo fajlove na destinaciju. Međutim, sa pojavom servisa poput Dropbox ili GoogleDrive gotovo da je nestala potreba za FTP protokolom. 
 
 
ARP protokol je spada u niže protokole i koristi se da bi pronašao fizičku (MAC) adresu nekog uređaja na osnovu poznate IP adrese. Fizička (MAC) adresa je adresa određnog uređaja koju njegov proizvođač konfiguriše pri proizvodnji, a na osnovu opsega koji pripada tom proizvođaču. Na mreži je jako teško doći do MAC adrese i zato je kreiran ARP protokol. 
 
 
ICMP je sastavni deo IP protokola koji umanjuje nedostake IP protokola. On je zadužen da pošalje obaveštenje ukoliko je došlo do nekog problema u procesu isporuke podataka. Međutim, on šalje obaveštenje samo ukoliko uopšte ne dođe do slanja paketa. Ukoliko se slanje paketa već pokrenulo, a onda nastao problem ICMP o tome neće poslati nikakvo obaveštenje. Dakle, ICMP je tu da nas obavesti zašto nije došlo uopšte između komunikacije između dva uređaja, odnosno zašto se nije uspostavila komunikaciona sesija o kojoj smo govorili kod TCP protokola. ICMP poruke čete često videti kada pingujete određeni računar na mreži.
 
 
Priča o internet protokolima je zaista opširna. O svim ovim protokolima sam Vam rekao tek po nešto. O njima možete pročitati do detalja na internetu kako se koriste i kako rade, kao i koji to još dodatni protokoli postoje a koje nisam pomenuo. Ukoliko imate bilo kakvih pitanja komentari su Vam na raspolaganju.
 
Author: Miloš RajčićWebsite: http://goo.gl/8h5pE8Email: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Moje ime je Miloš. Još od osnovne škole sam počeo da se zanimam za tehniku i računare. Kada sam kupio svoj prvi računar krenuo sam da izučavam razne stvari i do danas skupio bogato iskustvo u korišćenju računara, softvera pametih uređaja. Pored ovoga krenuo sam da se usavršavam i trenutno se obučavam da postanem Web developer.