Veze i ljubav

Ljubav- večita tema svih pesnika, slikara, umetnika. Svi je doživljavaju na različite načine i svi pri definiciji iste polaze od njihove percepcije. Ona nema pravila, ona se ne živi po bilo kojim zakonitostima, ona jednostavno postoji ili ne. Neki je žive i uživaju u njoj, za neke je ona velika patnja i baš takvu ljubav pravdaju onim da su sve najveće ljubavi tužne? A, koliko ima istine u tome? Kako biramo ljude u koje ćemo se zaljubiti? Da li ih biramo na osnovu svojih životnih stavova, dosadašnjih iskustava?

 

Zapisah skoro jednu rečenicu, pa za njom još jednu. " Ponekad pogrešne ljude puštamo u naše živote. Ponekad pogrešne oteramo. " I mislim da nije poenta u tome da su oni pogrešni nego da im svima dajemo podjednake šanse. Jedni pokažu da je pogrešno što su otišli, drugi da je pogrešno što nisu. Nekad je greška u nama, premalo se trudimo ili se previše  trudimo.

Ako se već plašiš da si me izgubio, sat ti otkucava. Ljubav nije strah. Ljubavlju se svašta naziva. Ne želim više reči. Mnogo toga smo rekli. Bilo je i previše onoga što smo trebali da prećutimo. Nismo bili dovoljno mudri. Ni hrabri. Ni silni. Ni pravog vremena ni prave prilike. Ništa nismo uspeli da prepoznamo. I u tom neznanju, živeći zabrinuti, shvatali nismo koliko smo srećni. Jedan dobar čovek i jedna dobra žena, naišli jedno na drugo.

 

Evo, među nama, priznaću. Reći ću to hrabro i brzo, da manje vremena ostavim za suvišna pitanja. Reći ću i onda ću otići svojim putem, nastaviću gde sam krenula. Nemojte me zaustavljati, moj cilj je možda daleko, moram koračati ka njemu. Brzo.