Veze i ljubav

Znaš, nakon ovih osamnaest meseci od tebe očekujem da znaš  da volim miris cimeta, da ujutru pijem kafu, sa malo mleka i mnogo ljubavi i da me srećnom čine male stvari. Na primer, kad me ušuškaš pred spavanje i poljubiš za laku noć. Ali ti to retko radiš. Generalno, retko radiš stvari koje me čine srećnom. I postoji mnogo razloga zbog kojih ja ne bi trebalo da budem ovde. Ali ja ipak ostajem, i borim se za neke bolje ljude, za tebe i mene.

Ležali smo na krevetu. Okrenuti jedno prema drugome. Kažiprstom je uzeo jedan pramen moje kose i igrao se s njime. Promatrala sam njegove strukture lica. Predivan je.

Ponekad mi se čini, kad tišina zavlada a nemir krz pukotine sumnje dopre do mene...da u sebi plačem. To bude tiho, pa onda i nadjača sva ona lepa osećanja u meni. Jer taj strah, veliki strah jede sve ono lepo i dobro a za sobom ostavlja praznine, i rupe. Kroz koje opet ulaze novi strahovi i strepnje. I ne biste verovali koliko se množe, iz minuta u minut.

Pijuckam drugu kavu danas, nakon kupovanja poklona za Bejb koji će u nedjelju navršiti 20 godina. Trebala mi je doza kofeina u organizmu. Povela sam Samanthu sa sobom. Čim smo dobile kavu i zapalile cigarete uz nju, započelo je planiranje cijele 2017 godine i početak 2018, odnosno njezinog 20 rođendana. Odlučila je slaviti u Zagrebu. „Bejb i ja dolazimo. Bude li Charlotte povela svog dragog?“