Veze i ljubav

Ti nisi muškarac kojeg bi svaka poželela. Veliko si dete, razmažen si i mio. Žene danas traže grubijane, finansijski dobro potkovane i jake muškarce. Meni se sviđaš baš takav. Tvoje srce je ogromno da u njega stanem sa svim svojim bubicama. To mi je sasvim dovoljno. I ne mogu da kažem da si slab. Sad imaš mene, sve ti lakše pada. Zar nije to važno?

„C.G. Jung smatra da su veštice projekcija muške anime, to jest projekcija iskonskog ženskog aspekta što još uvek postoji u čovekovom nesvesnom. Veštice otelovljuju tu mrsku senu koje se nikako ne mogu osloboditi i istodobno poseduju veliku moć; za žene je veštica jarac okajanja na kojega prenose mračne elemente svojih nagona. No ta je projekcija zapravo pitajena srodnost s imaginarnom prirodom veštica. Dokle god se te mračne sile nesvesnog ne očituju u jasnoći svesti, osjećaja i čina, veštica živi u nama.

Nedostaješ mi. Ali znaš, kao što i ja znam, da ti to neću reći. Možeš da me kriviš zato što sam otišla ili da osećaš olakšanje. Svejedno mi je. Otišla sam da bi ti pošao za mnom. Ali kad se okrenem, ne vidim ti ni senku čak.

Sanjaj me uvek nasmejanu i  sa očima sjajnim. I nikako drugačije. Takva sam bila kad si me poljubio. Takva sam bila kad smo se poljubili. I dok smo se šetali, i dok smo ćutali. I onda kada nam je bilo dosadno, mada se ne sećam kada je to bilo... Pamti me uvek srećnu i detinjastu. I sećaj se onih malih detalja. Mojih mladeža i nemirnih pramena kose. Rupica na obrazima. Zvuka osmeha.