Veze i ljubav

Ko smo mi sada? Posle poraza i ustajanja. Ko smo? Dva stranca koja uporno misle da se poznaju? Ili dve polovine, koje ne mogu da opstanu jedna bez druge? Čujes li? Pitam te.

Nisi me dovoljno voleo. Nisi me vodio u Novi Sad, ni u Topolu. Nisi mi kupio cveće od bake sa pijace da mi ulepšaš dan. I nisi mi poklonio bombonjeru. Nisi me vodio na ringišpil. A ni na klizanje. Nisi sa mnom čekao zoru. I nisi slao poruke  za dobro jutro. Nisi me dovoljno čuvao. Nisi me branio od drugih.

I, razočaraš se tako.

Površno nadvladava bitno,

i u svom ritmu,

neprivlačnom oku duše,

Znaš, nakon ovih osamnaest meseci od tebe očekujem da znaš  da volim miris cimeta, da ujutru pijem kafu, sa malo mleka i mnogo ljubavi i da me srećnom čine male stvari. Na primer, kad me ušuškaš pred spavanje i poljubiš za laku noć. Ali ti to retko radiš. Generalno, retko radiš stvari koje me čine srećnom. I postoji mnogo razloga zbog kojih ja ne bi trebalo da budem ovde. Ali ja ipak ostajem, i borim se za neke bolje ljude, za tebe i mene.