Veze i ljubav

Juče smo šetali prugom, i zabavljala sam se preskačući šine, jednu po jednu kao devojčica. Ti si se smešio, ali si se stalno okretao iza, plašeći se za nas. Rekao si : „Slušaj, ako naiđe voz skačemo tamo u stranu!“ Neće naići voz. Znala sam da neće. Jer mi smo bili zajedno, sami, u sred nepoznatog mi dela grada. Nisam se plašila. Ali mi je bilo drago zato što si se ti plašio za mene. Voliš me. I iako nećeš da priznaš tvoje oči piznaju.

Mladi, ludi, zaljubljeni par, puni planova. Bajka koju sam živela, koja me je oblikovala, bojila sive dane, bila motivacija za one loše, bila potvrda da sam zaslužila da budem voljena, koja me je učila da volim, ili nije…?

Na radiju se čuje naša pesma, miriše kafa, cimet i pecivo. Povlačim prekrivač ka sebi, stidljiva još. Krajičkom oka vidim te, budan si i postavljaš na sto doručak za nas. Ne ustajem. Pravim se da spavam. Odaje me otkriveno stopalo, i previše sakriven gornji deo tela belim prekrivačem ispod kojeg smo zajedno proveli noć.

Znao si da volim lale. A ni jednu mi nisi doneo. Karamele, knjige, kafu. Sve sam to sama i u tišini volela, onako za sebe. Jer nije imalo smisla deliti to sa tobom.  Nisi me usrećio danas, a nećeš ni sutra. Uzalud lažem sebe, uzalud lažem druge i glumim, o kako loše glumim srećnu devojku. Laži su u meni i oko mene. Svuda i na sve načine zavaravam sebe.

Često sam pisala o tebi. Govorila sam ljudima da si moja snaga a i moja slabost. Nisam mogla da se zaustavim i stalno sam pisala o tvojim očima. O toj dubini koju u sebi imaju. U tebi ponašla sam dobrotu, ljubav,upornost,poštenje. Ti nisi odavde, ali na drugačiji način od mene. Ja nisam odavde jer sam umetnica, mešam reči kao slikari boje. A ti, ti si muškarac više od mnogih muškaraca danas.