Veze i ljubav

Bojim se. Ne mogu da zaspim u potpunom mraku. Plafon pun zvezdica pravi mi društvo. Nisi se smejao tome, samo si mi rekao: ,,Ne mogu sijati lepše od tebe” . Pričljiva sam. Kada sam sama, progovorila bih sa bilbordom na ulici. Znam, smešno je. Zapričam se tako, znam da me nekad i ne čuješ. Zar je važno? Ne mogu da ti zamerim, ništa. Zaspiš.

Bajka i devojčica pod staklenim zvonom. Detinjstvo. Brojni testovi, teški momenti, iskušenja, lekcije. Život i odrastanje. Bajka prašnjava na polici sobe jedne, sada već devojke. Nejasnih boja i slika, a želja stoji. Nikada nemoj gubiti sebe zarad drugih, nemoj biti nešto što nisi da bi se dopala. Ne dozvoli da ti život oduzme ono što te jedinstvenom čini. Veruj i kada niko ne veruje da će se ostvariti tvoje čudo i kada si svakome luda i ne za ovaj svet.

Jutro je kao oseka za sobom povuklo sve ono što smo gradili na obali naše ljubavi. Sad imam samo tu gorku knedlu u grlu koja se ne guta lako. Stoji i koči sve ono drugo što želim da prođe. Bol. Pustoš. Neverica. Da li je moguće da preko noći nestaje ono što se gradi godinama? Čijom rukom bude nepravedno srušeno i uništeno, tek tako, da slomi dva srca?

Nemoj nikada da se daš potpuno.  Nemoj da veruješ, nemoj da se nadaš. Nemoj da strepiš, nemoj da čekaš. Pusti. Neka bude kako mora, a ti budi najbolja verzija sebe. Uvek. Neka te savetuju, neka te hrabre. Ali ti uvek uradi po srcu. Iskreno i čisto. Zbog sebe, a ne zbog drugih. Jer, drugi odlaze i dolaze. A ti sebi ostaješ jedna, takva kakvom su te napravili. Ne daj se. Ostani svoja.