Veze i ljubav

Ova nedelja je prošla u nekom sasvim neobičnom duhu. Prvo sam dobila motivaciju u negraničenim količinama čitajući knjigu Žane Poliakov, a onda je ta ista Žana to prepoznala. Skoro sam pisala o predstavi, a njen autor se javio da mi kaže kako se oduševio mojim viđenjem iste. Trenutak kad shvatate da vas neko prepoznaje, čita, sluša i razume je jednostavno neprocenjljiv. 

Dan kada odlučite da zaporsite vašu voljenu osobu smatra se jednim od najlepših i najintimnijih trenutaka u životu jednog para. Veridba predstavlja dan u kome izražavate svu svoju ljubav prema voljenoj osobi i obećavate da će te uvek biti tu uz nju. Da bi ste ovaj dan učinili još nezabravnijim vrlo je važno izabrati pravi verenički prsten. Verenički prsten je simbol ljubavi.

Ja sam vam kao Provincijalka iz Djoletove pesme. I o meni niko nije umeo da napiše pesmu. Jednom sam živela svoju bajku. Sopstvenu. Jednostranu. Mislila sam da od žabe može postati princ. Nije se tako desilo.

Mislim da nikada neću prestati da verujem u čuda. Bila sam svedok mnogo puta kada se univerzum poigravao, kada je posle oluje došlo sunce i ogrejalo čitav moj svet. Čitav, kažem, a opet tako mali, odabran i čist. Očišćen od zla, od ružnog, od oholog. Jer, to sam ja. Moje oči gledaju roze čak i kad padnem ja padnem da bih se uzdigla još jača. Ne dam da me slome oni koji vrede manje, pa ni oni za koje mislim da vrede više.