Veze i ljubav

Pandorina kutija je otvorena. Nada ostaje sama u kutiji, osvrće se oko sebe nema nikoga, mrak i tišina, ostaje sa sobom i svojim mislima, prvi put oseća odsustvo besa, mržnje, zla…oseća da je slobodna iako zatvorena u tami, oseća punoću života iako nema nikoga oko nje da joj potvrdi da je živa, da misli, da voli, da stvara. Ona sama i u mraku oslobođena vidi svetlost, vidi lepotu tišine i duboko u sebi zna da je ona stvarna, da se izborila, da je nadjačala sve oko sebe, sve one koji su pobegli čim se otvorila kutija, bežeći od sebe samih, smatrajući da će se tako osloboditi užasa koji proizvode već vekovima oni sami.

Kad bi ovaj vetar samo malo jače duvao, malo jače, da otkine sve sa korenjem i svaku misao o tebi ukorenjenu u meni. Tako je duvao kad te je usadio u mene: besno, divljački, gorko i lukavo. Nisam imao šanse. Bio sam toliko usamljen, toliko godina, toliko željan ljubavi, toliko blizu gašenja. Gasio sam se, kunem ti se.

Ljubav kao ideal, ljubav pogrešno tumačena, ljubav kroz film i muziku, ljubav shvaćena kroz sve što ni(je) ljubav, ljubav kroz poštovanje i toleranciju, ljubav kroz kompromis i žrtvu, ljubav kroz posesivnost i ljubomoru, ljubav kroz reprodukciju i ostavljanje traga u večnosti, ljubav kroz muku i trpljenje, ljubav kroz strpljenje i čekanje, ljubav kroz promenu i agresiju, ljubav kroz slobodu prostora i vremena, ljubav kroz odricanje, ljubav kroz strast i atraktivnost, ljubav kroz interes i ugađanje. Ljubav kao takva postoji, ljubav postoji kroz sve ono što ni(je) ljubav.

Stalno nešto komplikujemo. Bavimo se tuđim problemima, a svoje gomilamo. I na kraju dana nismo zadovoljni svojim životom. Najviše zbog toga što živimo tuđi. Živimo izmišljenim, imaginarnim i nerealnim životom kakav vidimo u filmu,seriji ili na instagramu. Šteta za nas. Da više obraćamo pažnju na sebe bili bismo srećniji, zadovoljniji i živeli bismo jednostavnije a kvalitetnije.