Utihnuo je nemir a ravnodušnost danima šeta kroz moje srce, napred i nazad. Sat otkucava, osećam i miriše na kraj. A ja odlažem. Pauziram. Izbegavam. Žmurim. I ne vidim, a vidim sve. Oblačim haljinu, navlačim čarape i obuvam čizme. Za  tebe. Zbog sebe. Za nas. Doterujem se više. Trudim se da brinem manje. Ali ne ide mi.

 

Spotičem se, i padam. Ustajem i nadam se. Ali ne menja se ništa. Čuda se ne dešavaju. Barem ne nama. Barem ne meni. Čim sam prestala da se borim, odustao si i ti. Dosadilo mi da vučem, da nosim, da držim. Umorila sam se od toga da molim, da tražim, da zaslužujem. A zaslužujem i više! Više nego što ćeš ti ikada biti u stanju da mi daš. Tebe koči ponos. Mene tera glad. Vrtim se u krug. Ne stajem, a gubim se. I ne ide, ne ide. Nikako ne ide.

 

Ne znam koliko se brineš. Ne pokazuješ ništa. Ja govorim da me gubiš. Ti govoriš da te volim. Nikad više nego sada sigurna sam da ljubav nije dovoljna. Mora da postoji nešto što tu ljubav drži, nešto što je drži, ljulja i štiti. A toga nema. Nema temelja. Samo granica. Do nje smo došli, na ivici smo. Pitanje je samo ko će koga da gurne sa litice?

 

  • Rekla si ZAUVEK.

 

Rekla sam. Ali ne pod ovim okolnostima. Ne pod uslovom da sve fali, da sve smeta da sve mora da se podrazumeva. Sve više mislim da mi treba neka već formirana ličnost. Malo da odmorim od borbe. Sa tobom to ne mogu, navikao si da konci budu u mojim rukama. A one krvare, jer konci postaju konopci i gušim se.

 

  • Rekla si ZAUVEK.

 

Jesam. ZAUVEK za poštovanje, ljubav, sigurnost i volju. Ti ne daješ ništa više. Samo brigu. Ne preduzimaš ništa. Ne radiš ništa. Samo čekaš. A ja čekam predugo. I pre tebe čekam, i posle tebe čekam, i sa tobom čekam. U čemu je razlika?

 

Author: Nevena MiloševićWebsite: http://goo.gl/c3NCVvEmail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Klasična i romantična. Farmaceut, ljubitelj dobre pisane reči, bloger i devojčica u telu žene.