Ova nedelja je prošla u nekom sasvim neobičnom duhu. Prvo sam dobila motivaciju u negraničenim količinama čitajući knjigu Žane Poliakov, a onda je ta ista Žana to prepoznala. Skoro sam pisala o predstavi, a njen autor se javio da mi kaže kako se oduševio mojim viđenjem iste. Trenutak kad shvatate da vas neko prepoznaje, čita, sluša i razume je jednostavno neprocenjljiv. 
 
Miki je uvek verovao u mene, bodrio me, hvalio me, ali nikad me nije potpuno razumeo. Nisam to ni očekivala od njega. Tako je bilo od početka, tako je sada i tako će i ostati. Ne smatram njegovim nedostatkom to što ne može da prodre u moju dušu potpuno. Biću mu uvek enigma, neistraženi prostor i znak pitanja. 
 
A onda će, pošto je istraživač po prirodi, neprestano istraživati svuda tražeći iznova i iznova razloge zbog kojih treba da me voli. I voleće me, zauvek, do kraja...dok ne spoznamo jedno drugo potpuno. U tome ima moje prednosti. Ja sam uvek korak ispred zbog toga. Mada, onda sam primorana da koračam sporije, da bi mogao da me isprati usvemu tome. Ja kao umetnica, on kao neko ko me  poštuje ali umetnost je ne doživljava na isti način kao i ja. 
 
Author: Nevena MiloševićWebsite: http://goo.gl/c3NCVvEmail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Klasična i romantična. Farmaceut, ljubitelj dobre pisane reči, bloger i devojčica u telu žene.