Čujem zvono i prilazim vratima. Ne moram da proveravam jer znam da si ti. Taj miris bih uvek osetila. Taj korak bih uvek prepoznala. I čini se da prolazi čitava večnost dok ne otvorim. A onda tvoje lice, nasmejano i milo. Tvoje snažne ruke što se naziru ispod košulje. Tvoja blizina. I taj poljubac,na vratima. Sve je tu.

 

Kažeš da sam lepa. Gledaš me u oči. Izuvaš cipele, skidaš jaknu. Uzimaš me za ruku. Ne stignem da ti kažem koliko mi je drago što si tu, a već se ljubimo dugo. Kažeš sve lepo izgleda. I grliš me kao da ti život od toga zavisi. Jako, najjače.

 

Svojim dahom ugasiš sveće. I ostanemo u mraku. U tišini. Ležimo jedno uz drugo, zagrljeni i spokojni. Srećni što imamo jedno drugo. I tada znam da sam najlepša. Tako, u tvojoj blizini. I dok u tišini čujem samo naših srca ritam.

 

Author: Nevena MiloševićWebsite: http://goo.gl/c3NCVvEmail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Klasična i romantična. Farmaceut, ljubitelj dobre pisane reči, bloger i devojčica u telu žene.