Drage Timočanke, Čarapanke, Vojvođanke srećan Vam ovaj 8. mart-međunarodni praznik žena a nipošto bilo koji komunistički praznik. Nisu se ove žene kroz istoriju borile za cveće i jeftine poklone već za ravnopravnost među polovima i za slobodu izbora.
 
Sramotno je reći: ,, Hvala, ja ovaj praznik ne slavim!”. Šta ne slavite? Ne želite da budete ravnopravne među vašim muškarcima, ne volite slobodu koju imate. Nasuprot Vas, volim da posebno istaknem ovaj praznik, da ga slavim kao slobodu izbora, da biram partnera, da odlučujem o svom školovanju, životu. Tražeći ravnopravnost, tražim poštovanje za sebe u svakom pogledu u kući, na poslu, u školi, javnom prevozu.
 
Drage žene nije ovo bila borba za jedan karanfil sa natpisom koji ćete dobiti od svojih muškaraca koji su vas tokom cele godine maltretirali, nazivajući vas pogrdnim imenima. I umesto da taj isti cvet zgazite i pokažet tom muškarcu koliko vredi u vašim očima vi ćete se time ponositi. Zaboravićete one modrice, koje ste pravdale padom niz stepenice. Zaboravićete sve uvrede, dobile ste cvet od čoveka koji vam ga je kupio zato što tako treba i verovatno od radnice u cvećari tražio objašnjenje razlike između kaktusa i karanfila jer jadnik samo jednom godišnje ulazi u cvećaru. Oni malo imućniji će svojim damama predati bogatije bukete cveća, možda će neka i jedini put u godini izaći sa svojim muškarcem na neku romantičnu večeru uz cveće i muziku. Mnoštvo kofi i kanti sa karanfilima i uvenulim ružama, brdo kineske bezvezne robe na štandovima, prodaja se šminka, zlato...svi žure i jure..gužva na sve strane. Žene doterane, našminkane, novih frizura...sa ukrasnim kesama i karanfilima u rukama, ponose se jer ovo je njihov praznik. U svim školama se pišu sastavi na temu ovog praznika koji se pretvorio u cirkus.
 
I niko nas nije ponizio već mi sebe same..dozvolile smo da od borbe za ravnopravnost među polovima za prava žena, pravimo parade pijanstva i kiča.
 
Mnoge žene će ovaj praznik provesti u nekim elitnim restoranima uz manje hrane a više pića i poklon čestitki  koje su dobile od svojih poslodavaca. Igra se, peva, veseli, proslavlja se..Prihvataju se jeftini, neukusni komplimenti njihovih kolega i ponosi se njime jer je ženama još uvek bitno kako se kotiraju  u muškim pogledima od statusa koji imaju u društvu. Svega tu ima i klasičnog tračanja ko je sa kim plesao, ko se kome nasmešio. Upoređuje se vrednost koverti i poklona sa ženama drugih firmi, kao da to govori o statusu i ko je koliko poštovan na svom radnom mestu...Ne shvatajući da su one same sebe  potcenile pristajući na jeftine poklone tokom samo jednog dana. Zaboravile su da bi trebale biti cenjene tokom cele godine i da ovakve proslave i pokloni nemaju veze sa razlogom zašto je ovaj praznik ustanovljen. Kriju svoje bore, strije od porođaja i njime se ne ponose a veličaju uvele ruže.
Ako vas neko ne poštuje ne kao ženu već kao čoveka nećete biti poštovane. Ako ste poštovane kao majke, supruge, tetke tokom cele godine, primite ove poklone kao znak poštovanja i ovog dana. Ne zaboravite da praznike treba poštovati ali ih ne treba obismisliti, i da nije svaki dan posut ružama ali ne mora i svaki dan biti posut udarcima, omalovažavanjem.
 
Author: Tatjana StanišićEmail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Uglavnom čitam knjige popularne psihologije. Vodjena principima poznatih autora, krećem na put samospoznaje i trudim se da ovo postane što bolje mesto za život.