Ljubav- večita tema svih pesnika, slikara, umetnika. Svi je doživljavaju na različite načine i svi pri definiciji iste polaze od njihove percepcije. Ona nema pravila, ona se ne živi po bilo kojim zakonitostima, ona jednostavno postoji ili ne. Neki je žive i uživaju u njoj, za neke je ona velika patnja i baš takvu ljubav pravdaju onim da su sve najveće ljubavi tužne? A, koliko ima istine u tome? Kako biramo ljude u koje ćemo se zaljubiti? Da li ih biramo na osnovu svojih životnih stavova, dosadašnjih iskustava?

 

 

Ono što je sigurno kada i gde će nas pogoditi ne možemo odrediti, ni predvideti joj tok, niti joj se opirati jer sigurno je da će nas ona stići i obuzeti nas cele...Ne vidimo trnje jer primećujemo samo ruže, ne osećamo kišu jer naše nebo u trenucima opsednosti nije prekriveno oblacima. Trenutak usamljenosti, manjak samopouzdanja pod prismotrom nekog lukavog, hrabrog lovca i nalazimo se u kandzama oženjenog muškarca. Imamo potvrdu da smo nekom bitne, da nas neko voli, da nekom značimo. Da upravo tim oženjenim muškarcima značimo više od njihovih žena jer im ne zvocamo, ne očekujemo ništa, sa nama su opušteni, slobodni. Postajemo njihov ventil oslobađanja od umornih, loših, zlih žena. Mi smo njihova avantura koju su oni tražili a oni su nama dokaz manjka samopouzdanja i dokaz da ne volimo dovoljno sebe. Da smo imale ljubav prema sebi koja je osnov svega ne bi smo ni ušle u ovakvu vezu uplovile u okean živog blata, mulji koji će nas jednog dana ugušiti...Iskoristili su svoje najjače oružje upornost i uspeli su...nisu ni imali šta da izgube...Ako iko gubi u ovakvim vezama gubimo mi, sebe, svoj identite...svoje,,Ja” a da toga nismo ni svesne...A da li smo ga uopšte i imale? Zadovoljavamo se mrvicama ljubavi, koje će nam on doneti posle praznika koje neće provesti sa nama jer ona mora biti kraj svoje porodice, žene, dece. Neće noću pokrivati našu decu jer on svoju ima i služiće mu sve vreme da ostanak u braku opravda decom. Neće praznike provoditi sa nama ni Božić, ni Uskrs ni bilo koji drugi i neće spavati sa nama već sa svojom ženom. I ne nije njegova žena ni veštica, ni ludača ni sve ono kako je on predstavlja pred vama. Ona je njemu sve...a vi ste mu prolazna avantura...otvorite oči... Ne nemate vi bilo kakvu moć nad njim time što vam je poslao poruku dok je bio kraj nje...sva moć je u rukama njegove žene a vi ste broj dva.

 

Svaka veza ima svoju dinamiku razvoja i napredovanja, ali ovo je veza koja je najverovatnije osuđena na propast. Tražiće te da se razreši situacija jer javiće se -nezadovoljstvo statusom druge. ...Vi ste igračke koju on nikada neće ostaviti, najdraža igračka ćete mu biti sve vreme, dok mu deca završe osnovnu, srednju školu, da se udaju, ožene, oni dobiju decu...a onda ćete ga vi ostaviti. Otići ćete onda jer više nećete imati snage da živite od laži.. Osećanja koja će se javiti su ista poput osećanja kod kraja bilo koje veze ali će osećaj stida i samokritikovanja biti mnogo veći.Prepustiće te se bolu bez pitanja kako se oseća ona druga osoba . Niko se ne pita šta se desilo sa onim drugim kad se raziđete. Nećete se pitati da li on pati zato što je izabrao da ostane sa porodicom zbog društvenih normi, zato što je bio kukavica. I verovatno i on svako veče leže u bračnu postelju ne uspevajući da zaspi misleći da je doneo pogrešnu odluku, dok vi proklinjete sebe i dan kada ste takvu osobu poželeli kraj sebe. Vreme nije ni na njihovoj a ni vašoj strani...što više protiče, to više iz sećanja čile teški trenuci i samo ostaje žal za tim izgubljenim rajem. I molim sad lažne moraliste da ne osuđuju ni ovakve žene ni muškarce.

 

Ljubav nije za osuđivanje, već za življenje. Ne govorite svoje- nikad jer baš to nikad ćete jednom živeti. Dovoljno su kažnjeni što su bili učesnici ovih veza, ne kažnjavajte ih vi. Ne generalizujmo profile ovih žena a ni muškaraca. Presudni činilac je njihov lični izbor to jest da li je njima to prihvatljivo ili ne. Odgovornost za štetu koja se nanosi njegovoj porodici nije ženina nego njegova. On je taj koji je odlučio da vara ženu, da laže, on je načinio preljubu. I ne svaljujte krivicu na ženu...kriv je on... On nije poštovao moralna načela i nije on veći frajer a ona...ku..a...

 

 

 

Author: Tatjana StanišićEmail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Uglavnom čitam knjige popularne psihologije. Vodjena principima poznatih autora, krećem na put samospoznaje i trudim se da ovo postane što bolje mesto za život.